Краков свјесно назначава да му је живот био заснован на несхватљивим противностима, да му је судбина дуго била изванредно наклоњена, а затим је, као и готово свим његовим сународницима, постала свирепа. Слично како је то свједочио читаво стољеће раније у својим мемоарским записима прота Матеја Ненадовић, само на један драстичнији и радикалнији начин, и Краков признаје да је досегао високе тачке успона и сву снагу људске славе и поштовања, али и „сву горчину понижења када се додирне дно људског друштва“. Сједио је за обилним трпезама многих краљева, а опет је искусио глад и безнађе тако да је био срећан када је могао да испече шаку кукурузних зрна, корачао је стотине метара преко језивог моста начињеног од тијела умрлих другова док су прелазили преко Албаније, а ношен је као побједник на улицама посутим цвијећем, на рукама раздраганих дјевојака.Горан Максимовић'
приредио Горан Максимовић, друго издање, 2022, 14 х 20 цм, 696 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-2621-4