"Јединствен путопис барона Хердера по Србији изузетна је књига, у којој се запажањима, сугестијама, идејама и отвореним питањима улива нада и јача самопоуздање потлаченог српског народа. Дуго ропство оставило је неуку Србију вековима „у мраку“.
Њен виспрени владар, врховни кнез и правитељ народа српског Милош Обреновић (1783–1860), успео је Хатишерифом из 1830. да обезбеди делимичну самоуправу и слободу школе у Србији. Неписмен али врло интелигентан човек и дипломата, знајући да су се у античко и средњовековно доба на територији тадашње Србије интензивно ископавале руде, сматрао је да би обнова рударства и отварање нових рудника убрзали њен привредни развој. За спровођење тог плана били су му потребни искусни стручњаци из области геологије и рударства, које налази у тадашњој Немачкој. Истраживачко путовање врховног саксонског рударског старешине барона Хердера по Србији, 1835, оставило је највећи траг у историји њеног привредног развоја.
Неоспорно је да је Хердер испунио сва кнежева очекивања везана за обнављање старих и откривање нових рудишта. Иако се кнез Милош никада није срео с бароном Хердером, био му је неизмерно захвалан јер је као неко ко долази с развијеног Запада разумео да је будућност Србије у обнављању, спровођењу и успешној организацији једне од најстаријих привредних грана – рударства. Србија тог времена није имала школоване геологе и рударске стручњаке, па је кнежева велика замисао проналазила пут служећи се Хердеровим интелектом и положајем који је имао у краљевини Саксонији, најпознатијој рударској сили тог времена. Њихова веома значајна сарадња нажалост је прекинута прераном смрћу Хердеровом, а планови за обнову рударства напуштени по кнежевој абдикацији."
Алена Здравковић