СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ УЗ ПРИРУЧНИК ЗА УДВАРАЊЕ КЊИГА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА КАЗИВАЊЕ ЉУБАВИ
 
Удварање у традиционалном смислу је све ређе, кажу нове генерације. Живот се убрзао у свим својим сегментима, па је самим тим времена за романтику све мање. Можда је важно да се брже превеземо са места на место, пошаљемо поруку одмах, тренутно проверимо финансијско стање на рачуну, али ако убрзамо љубав изгубићемо њену суштину, остаћемо ускраћени за стрепњу, наду, узбуђење, чежњу, за оно суштинско људско осећање које нас уздиже и просветљава, чини другачијим, које нас испуњава, покреће и храбри да учинимо немогуће. Јер само када смо заљубљени можемо више него што мислимо да можемо. У младости све што човек хоће лепо да каже – све је љубав. Дан заљубљених је прави тренутак да се тога присетимо, да застанемо и проверимо да ли и сада „пале“ проверене „форе“ које су користили „шмекери“ и „фрајле“, да ли можемо и ми полетети на крилима љубави, бар за тренутак. У томе ће нам на прави начин помоћи приручник за удварање Милована Витезовића Казивање љубави. Реч је о мислима писца у младости, генерације шездесетих година прошлог века. Та генерација се заносила Платоном, те је и љубавне састанке заказивала под платанима. Део ових мисли је ушао у дијалог филма „Лајање на звезде“, које су већ постале мисли свих генерација. У њима има тајни које откривају порекло многих љубавних дијалога у романима истог писца. Ове мисли кипте од ведрине и духовитог романтизма:

– „Како шта хоћу? Хоћу да будем принц из Ваше бајке.“
– „Љубав није све, али ништа није све без љуба��и.“
– „Заслепели сте ме Вашом лепотом и молим Вас да ме преведете преко улице!“
– „Од мене Вас ни НАТО неће одбранити!“
– „Са Вама бих могао више него што мислим да могу.“
– „Хоћете ли да имамо заједничку тајну?“
– „Позивам Вас на тајну вечеру.“
– „Уз мене, бићете срећна добитница. Наравно, без извлачења.“
– „Написао сам ти писмо и чекам адресу.“

Ове, и још десетине духовитих и романтичних реченица, које вам могу помоћи када останете без речи пред вољеном особом, чекају на Вас у књизи Милована Витезовића Казивање љубави од 10. фебруара на свим киосцима.



У фармеркама свет је тесан!

Ускликнимо с љубављу. Такав смо народ!

Од свих оружја признајем само Аморове стреле!

Заљубљенима је свака капија Тријумфална!

За заљубљенима и земља се окреће!

Љубав није све, али ништа није све без љубави!

Да живи љубав и оно што ће се из ње изродити!

Како Танјуг јавља: ја те волим
 

Ауторски текст:  Владимир Кецмановић

СУСРЕТ НОСТАЛГИЈЕ И ЕВЕРГРИНА

Чигоја штампа и Службени гласник су ових дана, уочи Светог Трифуна, дана заљубљених, као заједничко издање објавили збирку афоризама Милована Витезовића, под насловом „Казивање љубави“, са духовитим и делимично тачним наднасловом „Приручник за удварање“.

Неки од Витезовићевих љубавних афоризама сабраних међу корицама ове књиге, илустроване са два црвена катанца у облику два срца која су закључала једно друго – иако су написани прилично давно – и данас, наиме, упркос муњевитим променама начина мишљења, говора и живота, уз ситне модификације или без њих, заиста могу да послуже практичној сврси шармирања припадница лепшег пола. „Јесам Нарцис, али са вама бих преварио себе“; „са вама бих могао више него што мислим да могу“; „ако идемо у истом правцу, могао бих да вам будем успутна љубав“; „будите моја судбина, у мојим рукама“; „бићу ваша судбина у вашим рукама“; „видимо се на Калемегдану, имам жељу за освајањем“; „знам да си добра девојка, али да ја ипак нешто покушам“; „нисам низашта – сем за тебе“; „сигурно је да нисам идеалан, рачунам на твоју маштовитост“; „знамо се од малих ногу, само што на твоје ноге до сада нисам обраћао пажњу“; „када те видим поред себе, дивићу се оном који те освоји“; „знам да имаш личност, али мени се свиђаш ти“; „не јурим за сукњама, следим женску моду“; „могу ли да видим све твоје хаљине, на вешалици“;  „да ти покажем слике из детињства, а ти мисли хоћеш ли такву децу“; „бојим се да признам, невин сам“ – фазони су које, по потреби мењајући „ви“ у „ти“ и „ти“ у „ви“, бирајући оне који одговарају њиховом добу и карактеру и добу и карактеру изабранице, могу да користе и данашњи донжуани.

Један број афоризама, међутим, пре представља мисли о љубави него што има практичну сврху: „дрвећу по парковима најтеже падају прве љубави, срца се најдубље урезују“; онај ко је љубоморан, за онога кога носи у срцу, срце преуређује у тамницу“; „између два пола земља се врти“;  „за девојком се осврћете као за сопственом будућношћу“; „рај је постојао док су Адам и Ева били на седмом небу“; „дивио јој се од главе до пете, застајући на средини“; „увек се појави неко ко као пуж од вашег срца направи себи кућицу“; „најчистији је говор нагог тела“; „љубав је ипак савршен злочин иако су отисци на оба тела“;  „љубав даје крила, али те тера у гнездо“... У њима могу да уживају женски и мушки читаоци, појединачно или у пару, пре или после игре завођења, па и независно од ње.

Неколико, изразито духовитих афоризама, опет, пре могу да послуже раскиду истрошене везе него освајању партнеркиног срца: „да ли вас се сећам? не волим да се враћам у прошлост, госпођице, сетите се само Другог светског рата“... „недостаје ти гардероба за тако презрив израз на лицу;“ „смем ли да спавам код твоје другарице“...

И коначно, неки од афоризама у овој књизи данас нису примењиви због промене друштвених околности, што им, опет, даје посебну драж: „имаш добру линију, радо бих се на њој идеолошки уздизао“; „немој рећи да си поцрвенела на идејној основи“... У њима могу да уживају стари љубавници, са носталгијом се сећајући минулих времена, али и млађи, са добронамерним  подсмехом добу које им се чини тако безазлено далеким као што се њиховим родитељима далеким чинило доба фракова и кринолина.