Милован Витезовић
Из Википедије, слободне енциклопедије
 
Информације
Пуно име Милован Витезовић
Датум рођења 11. септембар 1944.
Место рођења Витезовићи код Косјерића (ФНР Југославија, СФРЈ)

Дела
Милован Витезовић (11. септембар 1944) је српски писац, професор и сценариста. Пише песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и тв сценарија. Објавио је више од четрдесет књига у преко сто педесет издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.

Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански... Витезовић је један од ретких наших савременика, чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је бројних телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.

Биографија
Рођен је у Витезовићима код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС- у вршио је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко-забавног програма РТС- a, захваљујући својим блиским везама са режимом Слободана Милошевића. Члан је Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говори и пише за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. На Факултету уметности, у звању ванредног професора од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио.

Књижевни рад
Као приповедач, ток радње води неосетно, спонтано и са пуно хумора прилагођеним ситуацији; дела се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о ком се говори. Дијапазон тема којима се Витезовић служи је веома широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружа не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанци. Као гост-уредник у Завду за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића.

Најзначајнији романи
Шешир професора Косте Вујића
Лајање на звезде
Милена из Кнез Михаилове
Света љубав
Хајдук Вељко Петровић
Европске године кнеза Милоша
Чарапе краља Петра
Симфонија Винавер
Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су романи историјске тематике на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.

Афоризми
Човече, наљути се,
Срце ме је откуцало...

ЗАБРАЊЕНИ АФОРИЗМИ
Следећи револуционарне путеве зауставили су се у престоници!
Пустили су стомаке за отаџбину!
Опељешило ме друштво у партији!
Хтео бих пољубити домовину, али не знам где јој је глава!
Милиционери су добри саговорници, увек те до краја саслушају!
Народ се забавља вешањем - вођиних слика!

Друга дела
Поезија за децу, сабрана дела: Антологија југословенске поезије за децу (I- IV), Зелени миш, Лепим сунцем одликовани, Све боје света...

Телевизјске драме и серије
Где цвета лимун жут
Краљевина Србија
Кнежевина Србија
Димитрије Туцовић,
Вук Караџић
Онда лоле измисли пароле
Ђачко доба
Снохватице I и II

Текстови за позоришна извођења
Диско
Тесно доба
Усклађивао луд збуњеног
Добро дошли..

Филмска сценарија
Ванбрачна путовања
Бранислав Нушић
Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
Лајање на звезде

Награде
Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечије игре (1978. год.), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год.) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).
Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.

У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечије игре, највећи фестивал дечијег стваралаштва у Европи.

Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.