Сретен Марић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Сретен Марић (Косјерић, 5. март 1903 - околина Тура, 26. септембар 1992) је био есејиста, преводилац и професор светске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Највећи део живота провео је живећи у Србији и Француској.
Биографија
Рођен је 1903. године у Субјелу (општина Косјерић), али се од најраније младости много и често селио (у Београд, Скопље, Лион). У Београду је дипломирао књижевност, а у Паризу је докторирао историју. Као гимназијски професор радио је у Београду, Скопљу и Загребу, где објављује и прве преводе. Други светски рат провео је у Београду и родном Субјелу, а након рата се на позив Марка Ристића, тадашњег југословенског амбасадора у Паризу, запослио као саветник за културу у тој амбасади. Шездесетих година се вратио у Србију, где се започео професорску каријеру на Филозофском факултету. Био је члан Удружења књижевника Србије и Војвођанске академије наука и уметности.
Био је човек од света и ерудита, велики познавалац књижевности, историје уметности и историје филозофије. Говорио је француски, енглески, немачки и руски језик, а преводио је дела Карла Маркса („Одабрана писма“), Фердинанда де Сосира ("Општу лингвистику") и Џонатана Свифта („Гуливерова путовања“).
Друштво књижевника Војводине му је 1987. године доделило награду за животно дело.
Библиотека Матице српске и општина Косјерић, почев од 2005. године, сваке две године додељују награду „Сретен Марић“ за најбољи есеј, односно књигу есеја из књижевности, уметности или филозофије
Писао је о Есхилу, Сервантесу, Стендалу, Вијону, Лотреамону, Монтењу, Рембоу, Шатобријану, Фокнеру, Сартру, Бодлеру, Хелдерлину, Прусту итд.
Поред есеја о светским писцима, писао је есеје и о филозофима и мислиоцима: о Хајдегеру, Касиреру, Канту, Фројду, Леви-Стросу, Дилтају, Кожеву, Ролану Барту и Мишелу Фукоу.
Дела:
„Огледи I“
„Гласници апокалипсе“, записи и есеји
„Протејска свест критике“
„Раскршћа“, књига есеја;
„Пропланци есеја“
„Огледи II“.
Сретен МАРИЋ
биографија преузета са сајта САНУ
(Косјерић, 05.03.1903. - околина Тура у Француској, 26.09.1992.)
историчар књижевности и преводилац
професор у Скопљу, Ђевђелији, Вршцу, Загребу и Београду, 1926-1939; предавач на Позоришном одсеку Музичке академије у Београду, 1940-1944; саветник Југословенске амбасаде у Паризу 1947-1950; редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, од 1962-1974.
САНУ: ВАНУ: Одељење друштвених наука и уметности: редовни члан од 4.12.1979. САНУ (није сврстан у одељење): редовни члан од 29.5.1991.
Приступна беседа: О језику и језикословљу. Академске беседе / ВАНУ. 6(1982) 67 стр.
Признања: Октобарска награда Новог Сада, 1963; Нолитова награда, 1979; Награда Друштва књижевника Војводине, 1988.