Светислав Басара као врхунски мистификатор, ученик великог вавилонског адепта Х. Л. Борхеса, у овом роману оживљава „кипарске дане“ Фридриха Ничеа, који никада ногом није крочио на ово медитеранско острво. Методом „тргања за изгубљеним рукописом“ оригинала, односно аргентинског издања овог романа, он отвара једну перспективу фикционализације, а с поговором српском издању, односно сторији о Ничеовој праунуци, затвара сасвим другу перспективу јер између ове две „локализације“ изворног рукописа ничеански бркови постају не само парадигма „воље за моћ“, од чије се харизме неће спасти ни Јосиф Висарионович Стаљин, Кемал Ататурк, Вагнер, Фројд, Лу Саломе... па чак ни Светислав Басара, већ и убедљива парабола о патолошким страстима, вечном обнављању и преобликовању зла у свету који се гаси у утопистичким концептима својих „усрећитеља“.Петар Арбутина'
прво издање, 2024, 14 х 20, 316 стр, броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-2875-1