„Размишљајући како да сачиним књигу
књижевноисторијских и критичких текстова о Станиславу Винаверу, као додатну (18)
Делима Станислава Винавера, а да она притом буде ваљана слика о
његовом свеукупном делу, суочио сам се са великим бројем текстова који би се
морали наћи у антологијском избору. Ипак, и најлакше и најједноставније ми је
било да се определим за наслов: Заноси и пркоси Станислава Винавера.
Потом сам се одлучио да у књигу уврстим превасходно синтетичке текстове о свим
типовима Винаверовог стваралаштва. Нажалост, испоставило се да су најбројнији
прилози о његовом критичко-есејистичком ангажману, следе они о поезији (ова два
сегмента чине најобимнији део овог избора!), и напокон, о пародијама. Додатни
проблем и у овој верзији хрестоматије представљале су до сада објављене књиге и
зборници (Павле Зорић: Станислав Винавер као књижевни критичар; зборник
радова Књижевно дело Станислава Винавера; Г. Тешић: Пркоси и заноси
Станислава Винавера – из ових целина није преузет ниједан текст осим из
књиге Пародије Станислава Винавера као критички говор Милице Сељачки
Мирковић). Напоменуо сам да је овај зборник сачињен од синтетичких (махом
обимнијих) студија и расправа које су посвећене или свеукупном делу, или пак
појединачним типовима Винаверовог стваралаштва." Гојко Тешић„Не можемо ревалоризовати ствараоца а да не
превреднујемо и његов културни контекст. У Винаверовом случају то је значило: да
се бар окрзну некадашњи нормирачи, опадачи, зла сејачи, режимњаци, себичњаци,
површњаци, лажни зналци. Па ипак, читаоци Винаверових пародија и превода, пре
свега, а онда и причâ, песама, путописа, есеја, критика, не виде трагику која је
у оку историчара културе. Они знају оног другог Винавера, ону легендарну фигуру
београдског културног живота која сме све да истражи, доведе у питање, исмеје
или уздигне, онога који зна све што се пише, ради и мисли у беломе свету...
Онога што даноноћно гута књиге и расипа мудре и хуморне речи код „Москве“ и
„Мажестика“. Онога што неуморно сакупља језичке изразе од Црнотраваца са
градилишта и деце са београдске калдрме, трампећи их за фишеке бомбона и
сладолед. Онога што је умео да преводи са свих језика... Винавера што себи и
другима чита свет као књигу, засењен ћудљивим поретком линија.Винавера који свој
живот води као роман и увек бира историјску ветрометину, оног што је пренебрегао
Бергсонову и Поенкареову понуду да остане на Сорбони као асистент да би за
отаџбину ратовао на Балкану, онога што је прошао Албанију, видео Октобарску
револуцију изблиза, осетио Немачку у врењу између два рата, заробљеништво у
Другом светском рату, пошто је одбио да се са породицом склони у Америку. Онога
што је очарао Ребеку Вест. Тај други, несагледиви, несавладиви Винавер за нас
данашње је прави.“ Милица Винавер КовићДела Станислава Винавера добитник су Специјалне награде на 21.
Међународном салону књига у Новом Саду.Делима Станислава Винавера
додељена је Награда за најбољи издавачки подухват на 10. Међународном сајму
књига у Подгорици.'
књига 18, приредио Гојко Тешић, саиздаваштво са Заводом за уџбенике, прво издање, 2015, 14,5 х 22 цм, 1076 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1380-1