Пошто је у овој књизи реч о филозофском приступу Жаку Лакану и његовој верзији Фројдове психоанализе, разумљиво би било да је, ако смо лаици, читамо с приличним потешкоћама у погледу разумевања. Али, уз Фројда и Лакана, ту је као непресушни извор живописних, духовитих и провокативних, мада због тога не мање делотворних и убедљивих парадигми, парадокса и илустрација словеначки глагољиви мислилац Славој Жижек – па ћемо бити малтене разочарани, будући да је Каићева књига питкија него што смо стрепели и читамо је без веће муке у њеној интелигентној разиграности и критичкој инвенцији.

Кад неко, у добром друштву са Жижеком и у духу са њим, довољно и несебично запоседне аналитичку теорију и грађу и продре у психоаналитичко интерпретирање, препознајући његове прилике и границе, отварају му се свакојаки видици за разматрање темељних појмова тог освојеног знања и њихових импликација у речима и делима, како у академској и креативној тако и у популарној култури. Стога је ова књига богата видицима, а њен аутор не одвраћа поглед од њих. Води продуктиван дијалог. Открива скривено, невидљиво преводи у видљиво. Сазнајемо повремено и оно што не бисмо желели да знамо у нашим јавама, сновима, кошмарима. Шта је у њима? Има ли у њима довољно места да ишта буде у њима? Места за нас, за наше рођење? Истовремено, Каић нам наговештава и шта би могло бити с оне стране њих, тамо где више није извесно да ли боравимо у космосу или хаосу, да смо у замци или смо сами замка.

Joвица Аћин



Представљена књига ИЗ СНА КА ЧЕМУ?
12. Септембар 2012.
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 11. септембра, представљена је књига Из сна ка чему – Нека места Лакановске психоанализе Иштвана Каића у издању Гласника и Банатског културног центра.

О књизи су говорили: уредник књиге проф. др Јовица Тркуља, Радован Влаховић из Банатског културног центра и аутор.

Јовица Аћин у уводном тексту књиге наводи да је реч о филозофском приступу Жаку Лакану и његовој верзији Фројдове психоанализе, и о мислиоцу Славоју Жижеку.

„Ова књига је богата видицима, а њен аутор не одвраћа поглед од њих“, наводи се у тексту.

Тркуља је истакао да је млади аутор доста ствари радио сам, од рукописа до дизајна корица, додајући да књига има осам одељака. Оценио је да наслов открива проблеме којима аутор приступа, приметивши да су текстови настали према унутрашњем налогу аутора који нуди своје мишљење у односу на Фројда, Лакана и Жижека, и покушава да успостави дијалог.

„Рукопис има високу литерарну вредност, а аутор се живописно изражава“, рекао је Тркуља, додајући да се стиче утисак да аутор ствара присан однос са читаоцем и да га води кроз замршену повест психоанализе, а да су резултати до којих је дошао допринос нашим сазнањима о психоанализи.

Влаховић је истакао да је књига необична, јер читањем књиге постаје нам познато оно што је непознато. Нагласио је да се ова књига чита по сегментима, с размишљањем и промишљањем. „Размишљање нам помаже да се ослободимо сопствених демона и фрустрација.“

Каић је рекао да наслов говори о сну и о ономе шта имамо после сна; о нашим жељама и сновима који су временом нестали или су се променили током одрастања.

„Узмемо један појам као пун и кроз живот схватамо да је то пука апстракција“, објаснио је аутор, додајући да је то борба између жеље и жеље. Нагласио је да књига није оптимистична, јер психоанализа открива да места за оптимизам нема, али ни не мисли да је песимистична.

Каић је рекао да је у књизи покушао да споји и Фројдове и Лаканове појмове, као и да је желео да се приближи онима који више знају Фројда и онима који се баве лакановском интерпретацијом, али и да дода словеначког мислиоца Жижека.

„Књигу карактерише пријемчив текст, постоји једна линија која је расположива свакоме“, рекао је аутор.

Каић је рођен 1980. у Кикинди. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету и економију на Факултету за пословне студије у Београду.