„Читаву седму деценију XX века провео сам у тешком размишљању шта да радим са, јавности недовољно познатом, појавом званом Голи оток. Страшно ме је узнемиравало што се о Голом отоку пише – нећу да кажем неодговорно, него понекад и с искреним уверењем – да је такав трагичан догађај био потребан, јер је Тито њиме нешто у тадашњој Југославији, као, спасао. Ја, међутим, такво писање никад нисам друкчије оцењивао него као удбашко. У моме размишљању, које није било за јавност, помагали су ми и неки пријатељи, какав је, рецимо, био Борислав Михајловић Михиз. Али и они су умели да греше...“.Драгослав Михаиловић'
друго издање, 2019, 13,5 x 20 цм, 456 стр., тврди повез, ћирилица
978-86-519-0873-9