Кратка историја сатирања може се означити као
истраживачко-публицистички рад, чак и као студија, а у целини је посвећена
једном комплексу питања међународне, политичке, правне и етичке историје народа
бивше Југославије. Тај комплекс историјских питања најчешће се обележава уз
помоћ једног географског појма и једног израза из сфере политичких односа међу
земљама тзв. Социјалистичког блока – Голи оток и Резолуција Информбироа. Оба
израза носила су кроз дуге деценије, од 1948. године до краја осамдесетих
година двадесетог века, ауру злокобне тајне за чије се помињање плаћа слободом.
Михаиловић је предузео (будући да је и сам био осуђеник) да ову тајну разложи и
расветли са различитих страна, у пуном уверењу да је овде реч о злочинима
титовског режима чији домашаји не заостају за онима које светска историја
политичких злодела подводи под појмове холокауста и гулага, хитлеровских и
стаљинских масовних уништења људи.
Писана у
духу горког упозорења али и потребе за једним употпуњеним виђењем трагике наше
новије историје, ова Михаиловићева књига нуди и неке конкретне историјске
одговоре, али и нове могућности разумевања уметничке прозе овог угледног
аутора.