Јован Пејчић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Пејчић (рођен 1951, Бошњаце код Лесковца) је српски критичар, историчар књижевности, есејист и антологичар. Предаје Српску књижевност двадесетог века на Филозофском факултету у Нишу. Живи у Београду.
Дела
Тајна и крст. Појмови / поимања 1. Огледи (Београд 1994)
Облик и реч критике. Огледи и критике (Београд 1994)
Заснови Глигорија Возаровића. Монографија (Београд 1995, друго издање 2009)
Култура и памћење. Београд у историји и литератури (Београд 1998)
Простори књижевног духа. Студије (Ниш 1998)
Знамења и знаци. Појмови / поимања 2. Огледи (Београд 2000)
Профил и длан. Појмови / поимања 3. Огледи (Београд 2003, друго издање 2010)
Књижевни свет – критичка свест. Облик и реч критике 2 (Ниш 2004)
Истина и облик живе речи. Ка поетици књижевног интервјуа (Краљево 2006)
Милан Ракић на Косову – завет, песма, чин. Монографија (Београд 2006)
Основ, оквири, праг. Облик и реч критике 3 (Пожаревац 2008) Основ, оквири, праг
Истина и облик живе речи. Књижевни разговори Бранимира Ћосића, (Београд 2010)
Ти, међутим. Књижевни Београд (Београд 2010)
Почеци и врхови. Српска књижевност и њена историографија (Београд 2010)
Поетика књижевног разговора (Београд 2012)
Антологије
Време и Вечност. Саборник српских молитава (Бајина Башта 2000, Београд / Србиње / Ваљево 2 и 32002, Нови Сад 42003)
Приону душа моја. Молитве Светога Саве / Молитве Светоме Сави XIII–XX века, саборник (Београд 2002, Нови Сад 22003)
Најлепше молитве српскога језика (Београд 2002, Подгорица 2003)
Чудо речи. Антологија српског похвалног беседништва (Нови Сад 2003)
Нишки драмски писци (Ниш 2004)
Антологија српских молитава /XIII–XX век/ (Београд 2005)
Антологија српских похвала /XIII–XX век/ (Београд 2006)
Приређивачко-критички рад
Зоран Милић: Кроћење змија, изабране песме (Београд 1986); Књига о Светом Сави, хрестоматија (Београд 1996, заједно са С. Нешићем и Н. Ћосићем); Јован Скерлић: Историја нове српске књижевности (Београд 1997); Јустин Поповић: Зеница трагизма (Ниш 1998); Исидора Секулић: Изравнања (Београд 1999); Милан Ракић: Над заспалим Српством (Београд 2000); Јован Скерлић: Писци и књиге, I–III (Београд 2000); Јован Скерлић: Српске теме (Београд 2000, заједно са М. Витезовићем); Деветстодванаеста, зборник (Београд 2000); Срба Игњатовић: Варвари на Понту, изабране и нове песме (Београд 2000); Богдан Поповић: Начело интерпункције (Панчево 2001); Милан Ракић: Сабране песме (Београд 2001); Бранимир Ћосић: Десет писаца – десет разговора (Бор 2002, Београд 2010, 2012); Милан Ракић, Песме (Београд 2003); Раде Драинац: Песник и бунтовник (Ниш 2005); Николај Тимченко: Књижевност и догма: година 1952. у српској књижевности (Београд / Лесковац 2006), Љубиша Митровић: Поноћни ткач (Ниш 2009); Николај Тимченко: Меланхолија и херменеутика: мислилац и писац Никола Милошевић (Лесковац / Београд 2009); Исидора Секулић: Изравнања (проширено издање, Београд 2010); Светови и снови, душа и дух певања: над поезијом Зорана Милића, одабрани критички радови (Београд 2010).
Књижевне награде
Пејчић је добитник Награде „Младост“ (1970), Бранкове награде Матице српске (1977), Награде „Геца Кон“ (1997, за књигу Заснови Глигорија Возаровића), Награде Дрво живота београдских Заветина (2007, за књигу Милан Ракић на Косову – завет, песма, чин), Награде „Јован Скерлић“ (2011, за књигу Почеци и врхови. Српска књижевност и њена историографија).