У животу сам пола века провео крстарећи планетом уздуж и попреко, вођен својим желуцем, а још увек ме није напустила жеља да о томе приповедам. Али не као професор „гастрономије“ (ох, гадне ли речи!), већ као гурман, као љубитељ добрих и лепих ствари, сусрета и открића. Да бих са читаоцем поделио своја усхићења, недаће или налете срџбе, ушао сам у лик приповедача, као да сам у друштву окупљеном за столом.
Кад му понудим да проба зечетину на краљевски начин, ето нас у Пале Ројалу код госпође Колет. Заједно удишемо мирисе куване говедине госпође Милор, моје кућепазитељке, неприметно се увлачимо у тајанствене кухиње слободног зидарства, седамо за сто код највећих шефова кухиње века и извргавамо руглу смешне стране извесне савремене гастрономије.
(Кристијан Мијо)