Доба када је Београд европски говорио
Након Првог светског рата, Београд почиње да се модернизује и укључује у европске токове, уметнички живот буја, а уметници се храбро отварају за нове естетике и поетике. У том процесу, који кореспондира са сличним процесима на европском простору, пресудну улогу имали су истакнути појединци, али и институције, међу којима се издваја Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“, као својеврсни културни центар мобилизаторских, просветитељских и еманципаторских тежњи и домета, чије деловање представља један од важних прилога београдској културној историји.
Кроз историју Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“, намера је да се исприповеда прича о Европи у Београду, о модернизацијским процесима, о сукобу с дубоко укорењеним традиционализмом и патријархалношћу, о женској еманципацији, о забавама као виду друштвеног живота, о уметности и њеном односу према политици, уз жељу и амбицију да се недостатак синтезе токова културне и друштвене историје Београда, бар делимично, ублажи једном оваквом књигом.