„Ова студија о присутности трагедијског субјекта у савременој драмској књижевности доиста је изузетна, јер пориче данас доминантну перцепцију трагедије као ствари прошлости. Већина савремених посматрача склона је да следи мишљење Фридриха Диренмата, који каже да је нестанком трагичног јунака постало немогуће писати трагедије. Упркос здравом разуму који служи као ослонац тој тези, може јој се супротставити аргумент да су присутност или одсутност трагедије, или трагедијске свести зависни – бар до одређене мере – од дефиниције трагедијског елемента. Управо тај аргумент подноси Криштоф Јацек Козак у својој студији.“
(Петер В. Цима)