Прича о животу и писању Терезе из Авиле узорна је прича из шпанског живота. Чувен је љутити повик којим је извесни свештеник описао своју савременицу Терезу: „Немирна жена и скитара.“ И нехотице, у те четири речи оцртао је изванредну биографију авилске монахиње. Тереза из Авиле сматра се за прототип аутентичног феминизма; њен немир је чежња да незадрживо напредује кроз страсна искуства хришћанског живота; њена скитња, неуморни походи прашњавим путевима Кастиље и Андалузије за љубав Христа, свог мистичног Женика, где, међутим, обавља сасвим конкретне, земаљске послове око оснивања манастира реда који је реформисала, конгрегације босих кармелићана. Тереза из Авиле писала је о четири главна животна искуства, телесном, интелектуалном, моралном и духовном, као да слаже шарена стакла у калеидоскопу: сви елементи склапају се, комбинују и мењају приказујући њен сложени лик из мноштва углова.