Мајстор парадокса, Пјер Бајар огласио се новом књижевном хипотезом: антиципираним плагијатом! Смелу, колико наизглед ишчашену тврдњу да писци копирају не само неког аутора из прошлости већ и оног који ће се тек родити и стварати, Бајар показује бројним „случајевима“, међу њима и Волтеровим плагирањем „оца“ Шерлока Холмса – сер Артура Конана Дојла! После бестселера Како говорити о књигама које нисте прочитали уследио је нови – значајан допринос модерној теорији књижевности – онај од којег се добија вртоглавица. Како остати бистре главе док се чита узбудљиво, а опет разложно, документовано и убедљиво (није Бајар узалуд психоаналитичар!) штиво о томе како су Зенон из Елеје и Серен Кјеркегор без гриже савести крали Кафку, како је Фројд инспирисао Софокла, аутора Краља Едипа, како је Кафка могао да плагира Бекета! Шокантно узбудљиво, а при том веома оригинално, теоријско штиво! '
превела Мира Поповић
прво издање, 2010.
11,5 х 19,5 цм
152 стр.
броширан повез
латиница
ISBN: 978-86-519-0481-6
978-86-519-0481-6