Јован Јовановић Змај
Јован Јовановић Змај (
Нови Сад, 24. новембар/
6. децембар 1833 –
Сремска Каменица, 1/
14. јун 1904) је један од највећих лиричара српског
романтизма. По занимању био је
лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Назначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о сретном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је
сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.
Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.
Биографија
Јован Јовановић Змај је рођен у угледној грађанској породици. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду,
Халашу и
Пожуну. После завршене гимназије уписао је студије права у
Пешти, а студирао још и у
Прагу и
Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао
Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са
Светозарем Милетићем и
Ђуром Јакшићем.
После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом супругом Ружом Личанин. Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама
Ђулићи (од
турске речи Gül, што значи
ружа).
Ипак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис
Јавор и сатирични лист
Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у
Матици српској и као надзорник
Текелијанума. Године 1864. покренуо је сатирични лист
Змај (игра речима, пошто је
3. мај по
јулијанском календару био дан одржавања
Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена.
Године 1870. Змај је завршио студије
медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. Овде га је убрзо задесила породична трагедија: умрла су му деца, а потом и жена. Из ове породичне трагедије произишао је низ
елегичних песама објављене под заједничким називом
Ђулићи увеоци.
Књижевни рад
Две најбоље збирке његових песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“. Велики број његових шаљивих и дечјих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изашао је у два издања целокупних дела: „Певанија“ и „Друга певанија“. Последње су штампане збирке: „Снохватице“ и „Девесиље“. У
прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић“) и један шаљиви позоришни комад („Шаран“).
Преводилачки рад
Змај је и преводио, нарочито из мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског песника
Шандора Петефија (рођеног Петровић). Поред осталих песама, од њега је превео спев „Витез Јован“.
Из немачке поезије преводио је
Гетеа („Херман и Доротеја“, „Ифигенија у Тавриди“) и с успехом подражавао
Хајнеову љубавну лирику и
епиграм и оријенталску поезију Фридриха Боденштета („Песме Мирца Схафије“). Од осталих превода из стране књижевности знатнији су му: „Демон“ од
Љермонтова и „Енох Арден“ од енглеског песника Тенисона.
Поред
3маја, уређивао је сатиричне листове
Жижу и
Стармали. Од
1880. па до смрти издавао је дечји лист
Невен, најбољи српски дечји лист онога доба.
Занимљивост: Згради у Београду где је живео, данас је Амбасада Турске.