Исак Бабељ
Извор: Wикипедија
Исак Емануилович Бабељ (рус. Исаак Эммануилович Бабель, Одеса, 1. јуна 1894. - Бутирка, 27. јануара 1940.) је био украјински и руски совјетски писац, јеврејског порекла. У својим креативним књижевним делима врло често је знао сликовито описати свој родни град Одесу.
Животни пут и дела
Рођен је 1894. године у Одеси. Упамтио је насиље у свом родном граду за време масовног егзодуса Јевреја из царске Русије 1905. године. Сарађивао је с бољшевицима за време Руске револуције 1917. у Петрограду. Као припадник Црвене коњице маршала Будјонога суделовао је у њеном походу на Пољску 1920. године. Тридесетих година, у клими стаљинизма, Бабељ је заћутио, а своје ћутање образлагао је на Конгресу совјетских књижевника 1934. максимом Банална реч је контрареволуционарна. Био је заступник на Конгресу за одбрану културе у Паризу 1936. године. Ухапшен је 1939. и оптужен за шпијунажу. По Стаљиновој наредби стрељан је у московском затвору Бутирка, 27. јануара 1940. године. Власти су Бабељовој удовици саопштили да је умро у неком сибирском логору 1941. године.
Приче Исака Бабеља описују сурову, голу реалност рата, стварајући тако слике незамисливе свима онима који нису проживели рат. Познатије његово дело јестe "Црвена коњица". Иако је наишло на отпоре режимске критике због десакрализације рата и дехероизације војника, то дело се може сврстати у ратну књижевност, али никако успоредити с осталим делима те врсте књижевности. И сам Шкловскиј за Бабеља каже да "једнаком снагом пише о триперима и звездама" баш због начина на који нам Бабељ представља Октобар. "Црвена коњица" не велича рат нити ратне хероје, нити те хероје покушава наћи, она приказује суров живот (животарење) обичног човека, па било да је он војник или грађанин, сељак. Оно што још треба истакнути јесте начин на који то сам Бабељ описује. Његове речи као да су прожете хладноћом док описује уринирање по неком лешу, убијање (клање), силовање. Кад на једном делу књиге каже да су силовали неку жену и он је посматра, јер још никада у животу није видео како изгледа силована жена, читалац може стећи утисак као да се ради о безосећајном "путописцу" који је, ето тако, уз пут видео неко силовање, па чисто из радозналости посматра како оно изгледа.
Библиографија
"Залазак сунца"(1928)
"Марија"(1935)
"Одеске приче"(1928)
"Црвена коњица" (1926)
Литература
Исак Емануилович Бабељ,"Црвена коњица и Одеске приче",
Библиотека Дани, Сарајево,2004.године