Кнут Хамсун
Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнут Хамсун је норвешки писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1920. године. Рођен је 1859. а умро је 1952. године. После Ибзена, најпознатији је норвешки књижевник. Тридесетих година двадесетог века био је ангажован као политичар, промовишући десничарске идеје. Подржавао је нацистичку филозофију и норвешку квислиншку владу, због чега је био осуђен на робију. Дешавало се да су му читаоци, незадовољни политичким идејама које је излагао у својим делима, враћали купљене књиге. У књижевним почецима писао је романтичарским стилом који је нагињао ка модерној књижевности. Његово прво значајније дело било је Мистерије. Неки критичари су ово дело назвали јеванђељем модернизма, поредећи га са делима попут Тако је говорио Заратустра. Дело је тешко жанровски дефинисати будући да се у њему преплићу лирски и епски елементи уз доминантну ирационалност која почива на критичком односу према грађанском друштву и његовом настојању да се ослободи стваралачка личност. У време настанка „мистерија“ настала су и дела Пан и Викторија. Хамсун је у Викторији испевао химну љубави. Романи Пан и Викторија су делови трилогије у коју спада и роман Глад. Пан говори о човеку који на болан начин схвата како стапање човека са природом више није могуће. Хамсун приказује онај део људске историје када је „човек постао болесно чедо града“. Бавио и драмом и поезијом, али са слабијим успехом. Никада се није покајао због својих политичких уверења, чак ни у аутобиографији На зараслим стазама.
Рад и дела
Први пут је привукао пажњу 1890. године романом Глад. У полуаутобиографском делу описао је пад младог писца у лудило као резултат глади и сиромаштва. Као и у свим осталим Хамсуновим делима, и у овом се осећа утицај Франца Кафке и још неких писаца 20. века, са унутрашњим монолозима и бизарним логичностима.
Остала дела:
Пан,
Мистерије,
Благослов земље,
Август,
Скитнице,
Ружа,
По зараслим стазама,
Плодови земље,
Нитков из скитничког живота,
Круг се затвара,
Глас живота,
Жене на студенцу,
Викторија,
Уредник Лунге,
Заводник и друге приче.