Временско поклапање нерешене
дужничке кризе и њених последица по раст и запосленост; ширење терористичке тактике
самоубилачких мисија с нихилистичком естетиком насиља; покретање огромног таласа
избеглица; увученост Русије, Турске и САД у војне сукобе, сваке са својом агендом,
које су међусобно у нескладу; рушење шенгенског режима отворених граница као једног
од најзначајнијих и најпопуларнијих постигнућа европских интеграција; неспособност
ЕУ да контролише спољне границе и суверенитетске сумње; проблеми проширења на исток
или приступање источних земаља (укупно 11 држава, закључно са Хрватском 2013);
демократски дефицит и, коначно, Брегзит изазвали су страх и несигурност како старих
чланица, тако и европске „периферије“, суочавајући ЕУ с највећим изазовима до сада.
Доминирају интереси чланица, идентитетска питања и страсти које их покрећу. Политички
предузетници (углавном нових десничарско-популистичких странака) користе ову кризу
за политичку мобилизацију, а све их је више чак и у Европском парламенту. Аутора брине то што је „криза у великој мери
парализовала или ућуткала снаге и изворе конструктивног обнављачког актерства способног
да спроведе у дело стратегије и промене којима се криза може превазићи, а њено поновно
појављивање спречити“. Европска унија се налази на раскршћу између
нечег знатно бољег и нечег знатно горег од очигледно неодрживог статуса
qуо. Не
помаже много да се заговарају пожељни стратешки задаци ако нисмо у стању да укажемо
на актера који је истински вољан и способан да их обави. Докле год немамо одговор
на ово друго питање, нисмо само у кризи већ смо и у замци. Замка се може дефинисати
као стање које је болно и неподношљиво онима који су у њему ухваћени, али у коме
истовремено не постоји могућност покрета, у коме су путеви за излаз блокирани, а
снаге које могу да донесу ослобађање слабе и несигурне. Актера још увек нема на
позорници која је пуна замки.'
превела Вања Савић, прво издање, 2016, 15 х 23 цм, 128 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-0585-1