Рођен је 30. октобра 1953, у Приједору (БиХ). Студирао је Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник и главни уредник Књижевној речи, главни уредник часописа Реч и Књижевност, оснивач и главни уредник Београдског књижевног часописа. Пише поезију и прозу.
ОБЈАВЉЕНА ДЕЛА
- Дан двадесет хиљада паса (песме), Гораново прољеће, Загреб, 1982.
- Начини ишчезавања (песме), Просвета, Београд, 1986.
- Без имена, без лица (песме), БИГЗ, Београд, 1990.
- Животи песника (приче), Стубови културе, Београд, 1986.
- Ратно острво (песме), Откровење, Београд, 2000.
- Мој Холивуд (приче), Рад, Београд, 2000.
- Мера душе (изабране песме), Глас српски, Бањалука, 2002.
- Прво лице (приче), Stylos, Нови Сад, 2003.
- Ташкент (песме), Завод за уџбенике, Београд, 2006,
- Иза затворених очију (песме), Повеља, Краљево, 2010.
- Записи на снегу (приче), Службени гласник, Београд, 2012.
Из рецензија
"... Марчетић је склон промишљеном прикупљању и уважавању поетског наслеђа. Његова песма израста на врло широком и дубоком фону али се ниједног часа не може говорити о постојању "узора", његовом превладавању или иронизацији, што је у часу када знатан број стваралаца отворено наглашава своју хотимичну припадност одређеној традицијској вертикали доиста необично..." (Михајло Пантић)
"... Промишљен у објављивању, ригорозан, Марчетић својом одмереношћу у многоме неутралише хорско брбљање које данас углавном влада оним подручјем које би хтело да се зове савремена српска поезија, а кратким причама знатно подиже општи квалитет сажетог приповедања на српском језику..." (Михајло Пантић)
''...Са беспрекорним осећајем за апсурд и гротеску, као и са песничком посвећеношћу самом језику, Марчетић у својим минијатурама осликава паралелне светове у којима се, као у кривим огледалима, одражава свет из којег другачије његови ликови не би могли да умакну.'' (Давид Албахари)
Награде и признања
- Награда Горан за најбољу прву књигу песама ("Дан двадесет хиљада паса");
- Награда Милан Ракић Удружења књижевника Србије за најбољу песничку књигу објављену 1990. године ("Без имена, без лица");
- Награда Кочићево перо Задужбине "Петар Кочић" ("Мој Холивуд").
- Награда Бранко Ћопић Задужбине ''Бранко Ћопић'' за најбољу књигу објављену 2003. године (''Прво лице'')
- Награда Стеван Сремац Нишког културног центра и града Ниша најбољу прозну књигу објављену 2003. године (''Прво лице'')
- Награда Скендер Куленовић за најбољу књигу објављену 2006. године ("Ташкент").
- Награда Јефимијин вез за најбољу књигу поезије у 2010. години ("Иза затворених очију").
- Награда Иво Андрић за 2011. годину за причу “Излазак”.
Књижевна критика: Култивисана проза
Александар Јерков | 12. октобар 2012
"Излазак" је чудна повест како су у српској скупштини пацови открили истину о себи и историји и после петог октобра побегли из уклете зграде
Тог истог дана прошлог уторка када се ишло на доделу Андрићеве награде, појавила се књига Милована Марчетића "Записи на снегу" у којој је и награђена прича "Излазак" - спас за жири који прошле године, на Андрићеву педесетогодишњицу, није доделио награду. "Излазак" је чудна повест како су у српској скупштини пацови открили истину о себи и историји и после петог октобра побегли из уклете зграде. Прича има неке одлике жанра алтерантивне историје, а Марчетић не користи све циничне, сатиричке или карикатуралне могућности него само неке од њих, али успешно избегава могућност да се све сведе на лаку алегорију или помало одвратну параполитичку басну. Марчетић је дошао до границе великог политичког изазова и онда му се, по свој прилици, наругао. Тешко да ће читалац моћи лако и спокојно да открије ко је овде како оцењен из перспективе образованог пацова којем је стало само до скупштинске библиотеке, а демократе и напредњаци нису се ни квалификовали за причу. Прича је испричана умешно, има у њој и нелагоде од историје и благог хумора, бољег од сваке јеткости, у којем пацовске мисли одјекују као сасвим допадљиво, али не претерано дубоко штиво.
Животиње имају шта да кажу у историји светске књижевности од Толстојевог коња до Кафкине крвожедне животињице и од Кафкине бубе до Барнсовог црва, а код нас од Домановићевог сатиричног вола и Андрићеве естетичне овчице до Марчетићевог опсцено симпатичног пацова. Али у томе се не исцрпљује Марчетићева збирка. У њој дефилују и чудаци разних врста, има других одјека историје и врло личних сећања која су много потреснија. Одлична и непретенциозна историја приповедачевих капута ("Пет капута") је и без гогољевских асоцијација много боља од приче о Палмотићевој улици и писцима у њој. Упознавање са приповедачем је важно јер он својим карактером отвара простор за фине, уздржане, тихе и узалудне ликове који као да су на граници постојања, а са једним од њих, Беуком у "Злослутним речима", стиже се до врхунца овог приповедног тока. Обе поменуте приче су можда и боље од оне награђене, добра је и "Нове дестинације", што јасно говори о томе како се у овој књизи има шта читати.
Критичку димензију књиге одржава епистоларна слика нашег времена у "Тајкунском епу" и води нас ка томе да се упитамо који је главни квалитет Марчетићевог приповедања? Угледан и награђиван песник и приповедач, Милован Марчетић је врло култивисан прозни глас који показује да мимо политичарења и медијског надвикивања постоје књижевна боја гласа и добар стил којима се може рећи нешто боље од тога. Није у овим причама Марчетић померао поетичке границе, обликовао нове врсте интриге, или отворио неки посебан хоризонт приповедног знања, а није затварао очи ни пред собом ни пред временом у којем живи, иако ни једно ни друго није пресудно. Пресудно је то да је писао приче које се лепо и са задовољством могу читати. Тамо где је себи дозволио више анализе карактера и интроспекције показао је и у ком правцу се његова проза може још развијати.
петак, 21. сеп 2012, 18:03 -> 19:44
Миловану Марчетићу Андрићева награда
Добитник Андрићеве награде је Милован Марчетић за причу "Излазак". Признање ће бити уручено 10. октобра на Андрићев рођендан.
Књижевнику Миловану Марчетићу додељена је Андрићева награда за 2011. годину за причу "Излазак" објављену у "Књижевном листу".
Одлуку, већином гласова, донео је жири за доделу Андрићеве награде у саставу председник Слободан Владушић, Михајло Пантић и Александар Гаталица, размотривши збирке приповедака и периодику из 2011. године на данашњем састанку уз Задужбини Иве Андрића, саопштено је из те установе.
Прича Милована Марчетића "Излазак" издвојила се из прошлогодишње сразмерно богате и вредне приповедачке продукције необичним, уметнички сугестивним транспоновањем наше непосредне стварности, наводи се у саопштењу жирија.
"Блиско неким Андрићевим настојањима да се одговори на изазове доба у којем је живео, Марчетћ је исприповедао причу из необичне, готово изненађујуће преспективе, функционално упосленим језиком и са немалом снагом истинске алегорије'', додаје се у саопштењу.
Марчетић је рођен 1953. године у Приједору. Био је главни уредник у "Књижевној речи", главни уредник часописа "Реч и књижевност", оснивач и главни уредник ''Београдског књижевног часописа''.
Студирао је Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Пише поезију и прозу. Председник је Управног одбора Српског књижевног друштва.
Објавио је књиге - "Дан двадесет хиљада паса" (1982), "Начини ишчезавања" (1986), "'Без имена, без лица" (1990), "Животи песника" (1996).