Миленко Пајић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Миленко Пајић (Београд, 1950) је српски писац и ликовни уметник.
Заступљен је у антологијама савремене српске фантастичне и постмодерне прозе и поезије у прози. Организовао је десет самосталних и више колективних изложби у југословенским и страним галеријама. Повремене и сталне рубрике има у дневним новинама Данас и локалним листовима Чачански глас, Вести и др.
Књиге:
Једноставни догађаји (1982)
Нове биографије (1987)
Пут у Вавилон (1992)
Приче од прозирног ваздуха (1994)
Уметник у спавању (1994)
Причина и друга књига причине (1995)
Ја или неко други (1996)
Женидба и агонија (1997)
Мерилин чита Уликса (1998)
Ламент над лавабоом (1998)
Недеља, песме (2002)
Станица прича Пожега (2002)
О врстама ћутања (2003)
Мерилин, филмски роман (2004)
Мали Марко (2007).
Приређена издања
Двојник, темат часописа Градац (1983)
Вежбање маште, детињство и младост Николе Тесле (1996, 2004, 2006)
Часови из песништва и из лепе књижевности(2001)
Мала кутија (2004)
Алманах самиздата (2006)
Студио за нови стрип (2007)
Изабране приче
Велика дама жели магловито јутро (1996).
Написане драме
Живот је ноћ, о паду Ужичке републике (1941).
Награде
Милутин Ускоковић (1994)
Лаза Костић (1996)
Политикина (2004)
Нолитова (2004)
Радио Београда за експеримент у радиофонији (2003)
Ужичког салона ликовне уметности (2003)
Андрићева награда