Философију паланке могуће је и на почетку 21. века читати и препознавати као критику филозофије завршеног света, а Константиновићеву експликацију паланачког духа, насталу тридесетак година (1969) након знамените Поперове студије Отворено друштво и његови непријатељи, управо као теоријску експликацију и детаљну анамнезу затвореног друштва, где год оно било и кад год било успостављено.Оно што поништава и деконструише баналност као архепринцип духа паланке, поништавајући у исти мах и сваку тривијализацију истинитости и смисла (оваплоћену кроз диктатуру општег, једнозначног и стереотипног), јесте принцип творачке субјективности. Ако као архепринципи духа паланке баналност и надређеност општег бивају поништавани и деконструисани управо снагом творачки субјективног, онда та иста духовна и креативна снага, неутралишући тамновилајетска програмска дејства, истовремено неутралише и сваку склоност нихилизму, баналности и упросечавању вредности.'
прво издањер
2011
11 х 18 цм
180 стр.
броширан повез
латиница
978-86-519-0926-2