Налазите се | Аутори - Марк Твејн
Марк Твејн

Марк Твен
Из Википедије, слободне енциклопедије

Датум рођења: 30. новембар 1835.
Место рођења: Флорида (САД)
Датум смрти: 21. април 1910.
Место смрти: Рединг (САД)

Самјуел Лангхорн Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, САД, 30. новембар 1835. - Рединг, САД, 21. април 1910), познатији под псеудонимом Марк Твен (Mark Twain), је био амерички књижевник.

У опсежном животном делу остварио је широку лествицу осећаја и мисли, од пуне животне радости до потпуног безнађа.

Након детињства проведеног на обалама Мисисипија учио је за типографа, радио као пилот на речном броду, ишао у потрагу за златом у Калифорнију, путовао по Средњем истоку и Европи.

Његов живот пун пустоловина, успеха и славе помућује смрт његових жена и ћерки, што изазива песимизам и тешки очај његових последњих радова.

Био је добар пријатељ Николе Тесле.

Његови најпознатији јунаци су дечаци Том Сојер и Хаклбери Фин.

Биографија
Самјуел Лангхорн Клеменс је рођен је 30. новембра 1835. године у месту Флорида у Мисурију. Када му је било четири године с родитељима се преселио у место Ханибал, где је похађао основну школу. Након смрти оца 1847. године кренуо на штампарски занат. Касније је радио као штампар у Кеокуку (Ајова), Њујорку, Филаделфији, Пенсилванији и другде по САД-у. Потом је био кормилар на пароброду на реци Мисисипи све до почетка Америчког грађанског рата 1861., када је на кратко као добровољац приступио коњици Конфедерације. Касније те године придружио се брату у новооснованом територију Невада где је радио у руднику сребра. Године 1862. постаје извјеститељ новина Територијал ентерпрајз у месту Вирџинија Сити у Невади, а 1863. је почео писати чланке за исте новине под псеудонимом Марк Твен. На реци Мисисипи та фраза значи "два хвата дубоко". Након пресељења у Калифорнију, тачније у Сан Франциско 1864. године упознао је америчке писце Артемуса Ворда и Брета Харта који су му пружили подршку у његовом раду. Године 1865. обрадио је бајку коју је чуо на калифорнијским златним пољима и објавио је под насловом The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County. За неколико месеци дело је постало веома популарно. Године 1867. је одржао предавање у Њујорку, а исте године је посетио Европу и Палестину. Та путовања описао је у књизи The Innocents Abroad (1869.) која преувеличава аспекте европске културе, а која је импресионирала америчке туристе. Ускоро се (1870.) оженио Оливијом Лангдон. Након кратког боравка у градићу Буфало (држава Њујорк) млади брачни пар сели се у место Хартфорд у Конектикату.

Већина Твенових најбољих дела написана је током 1870-их и 1880-их у Хартфорду и за време лета на фарми Квери код места Елмира (држава Њујорк). Дело Roughing It (1872.) описује његове ране пустоловине у доба када је био рудар и новинар. Доживљаји Тома Сојера (1876.) славе детињство у граду на обали Мисисипија, док дело А Tramp Abroad (1880.) описује путовање кроз немачки Шварцвалд. Роман Краљевић и просјак (1882.) књига је за децу фокусирана на замену идентитета у тјудорској Енглеској. Живот на Мисисипију из 1883. комбинује аутобиографски приказ властитих искустава као речног пилота. Роман „Јенки на двору краља Артура“ из 1889. године сатирично је дело на тему тлачења људи у феудалној Енглеској. Доживљаји Хаклберија Фина (1884.) наставак су Доживљаја Тома Сојера и углавном се сматра Твеновим најбољим делом. У роману је реч о дечаку који бежи од свога оца на сплави реком Мисисипи с одбеглим робом Џимом. Ово дело, између осталог, даје читаоцу слику живота на реци Мисисипи пре грађанског рата.

Исте године када се појавио Хаклбери Фин, Твен је оснива фирму Charles L. Webster and Company како би објављивао своја дела и дела других писаца. Најпознатије дело које је та фирма објавила били су Лични мемоари (два свеска, 1885. - 1886.) које је написао амерички генерал и председник Јулисиз С. Грант. Лоша инвестиција у аутоматску писаћу машину довела је фирму до банкрота (1894.). Успешна предавања широм света и књига која је настала на основу тих путовања Following the Equator (1897.) отплатили су Твенове дугове. Његов рад у време 1890.-их и 1900.-их означен је растућим песимизмом и горчином, које су проузроковали његов пословни неуспех, а касније и смрт његове супруге и две њихове кћерке. Значајна дела из тог раздобља су Pudd'nhead Wilson (1894.) - роман чија радња је смештена на Југ САД пре грађанског рата и у којој се критикује расизам. Personal Recollections of Joan of Arc (1896.) је сентиментална биографија Јованке Орлеанке. Каснија дела укључују две кратке приче The Man That Corrupted Hadleyburg (1899.) и The War Prayer (1905.). Реч је о филозофским, социјалним и политичким есејима. Рукопис дела Тајанствени странац је остао некомплетан, а дело је објављено постхумно 1916. године.

Твенов рад инспирисан је неконвенционалним Западом, а популарност његових дела означила је крај доминације, у америчкој литератури, писаца из Нове Енглеске. Каснији славни амерички писци Ернест Хемингвеј и Вилијам Фокнер позивали су се на Твена као на своју инспирацију. У последњим годинама свог живота Твен је писао мање, али је често јавно говорио о многим темама. Остао је запамћен и по оделима с белим цртама која је увек носио у јавним наступима. Примио је почасни докторат Оксфордског универзитета 1907. године.

Када је преминуо оставио је за собом недовршену аутобиографију коју је 1924. године објавила његова секретарица Алберта Бигелоу Пејн. У првој половини 1990. пронађен је изворни рукопис Хаклберија Фина у Холивуду. Након дужег повлачења по суду око борбе за право власништва тај рукопис, као и други до тада необјављени материјали, додељени су јавној књижари Бафала и округа Ири 1992. године. Четири године касније (1996.) објављено је ревидирано издање Доживљаји Хаклберија Фина, које је обухватало и необјављене материјале.

При крају можда је занимљиво споменути како је Твен био и један од ретких пријатеља Николе Тесле. Марк Твен преминуо је 21. априла 1910. године у месту Рединг у Конектикату.

Одабрана дела
„Доживљаји Тома Сојера“ 1876.
„Краљевић и просјак“ 1882.
„Живот на Мисисипију“ 1883.
„Доживљаји Хаклберија Фина“ 1884.
„Јенки на двору краља Артура“ 1889.

ПУСТОЛОВИНЕ ХАКЛБЕРИЈА ФИНА
ПУСТОЛОВИНЕ ХАКЛБЕРИЈА ФИНА
Иако контроверзан, и отуда можда најцензурисанија књига у Америци, овај велики роман већ припада класици и до сада није у потпуном облику био преведен на српски језик. Главни ликови – Хак и Џим – лутају низ Мисисипи и у сусретима с убицама, лоповима и преварантима, из авантуре у авантуру, ни тренутка не губе своју ведрину. Хемингвеј је с правом изјавио да је ово Твејново ремек-дело темељ модерне америчке књижевности. Како год било, читаћете га без даха и у радости. Прави поклон свим узрастима.'
прво издање
2011
13
5 х 20 цм
344 стр.
броширан повез
ћирилица
978-86-519-0860-9
Пуна цена:
770,00 ДИН

Цена на сајту:
99,00 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.
ИЗВЕШТАЈ О КАРНЕВАЛУ ЗЛОЧИНА
ИЗВЕШТАЈ О КАРНЕВАЛУ ЗЛОЧИНА
Читали сте о пустоловинама Хаклберија Фина и Тома Сојера, или макар чули за њих!? Овог пута у рукама вам је, од њиховог творца, Марка Твејна, по речима Вилијема Фокнера, зачетника модерне америчке књижевности, нешто ново и први пут на српском језику. А нико се још није покајао ко је читао Твејна, врхунског ироничара, неупоредивог комичког аутора, иначе једног од блиских пријатеља и поштоваоца Николе Тесле.'
превела Ивана Миливојевић
прво издање
2009
10,5 x 17,5 цм
177 стр.
броширан повез
латиница
978-86-519-0147-1
Пуна цена:
440,00 ДИН

Цена на сајту:
49,50 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.