Жарко Требјешанин (Београд, 22. јул 1950) је српски психолог
Из Википедије, слободне енциклопедије
Датум рођења: 22. јул 1950.
Место рођења: Београд (ФНРЈ)
Биографија
Рођен је 1950. године у Београду, где је и дипломирао 1974. године на одсеку за психологију на Филозофском факултету. На истом факултету је магистрирао 1982. са тезом "Фромово схватање утицаја друштва на формирање личности" и докторирао 1990. са тезом "Схватање детета и развоја личности у традицијској култури Срба".
Као асистент-приправник запослио се на Групи за психологију на Филозофском факултету у Нишу 1974. године, да би наредне године прешао на Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (бивши Дефектолошки факултет) у Београду, где и данас ради. На предмету Општа психологија са психологијом личности изабран је 1982. за асистента, 1990. за доцента, 1992. за ванредног професора, а 1995. за редовног професора. Такође предаје Психологију личности на Учитељском факултету у Београду.
Због свог политичког ангажовања против режима Слободана Милошевића и активног противљења Закону о универзитету из 1998. године био је избачен из наставе, али се после годину дана вратио на своје радно место судским путем. Уочи избора 2000. године, на којим је дошло до демократских промена у Србији, активно је учествовао на многим трибинама широм Србије у кампањи „Спаси Србију и гласај“.
Учестовао је као сарадник и руководилац пројекта у научним и стручним пројектима Института за психологију као што су „Социјализација деце у Србији“, „Како деца Србије виде рат и мир“, „Психосоцијалне последице рата по децу и родитеље“ и у пројектима Института за политичке студије као што су „Идентитет и узори младих у Србији“, „Психолошко-политички профил студената Београдског универзитета“. Сарађивао је на пројекту едукације младих „Постани грађанин“ у организацији Грађанских иницијатива. Аутор је пројекта стручне едукације из психологије представника невладиних организација и предавач на тематским семинарима о личном и колективном идентитету, ставовима, предрасудама и стереотипима у организацији ОЕБС-а. Водио је више пројеката о толеранцији, ромском лидерству итд. у Црној Гори, чији је организатор био ОЕБС.
Дело
До сада је објавио десетак књига и више од стотину научних и стручних радова. Такође је уредио и написао предговоре за књиге.
Књиге
Фромове дихотомије, Нолит, Београд 1983.
Представа о детету у српској култури, Српска књижевна задруга, Београд, 1991. и Југословенски центар за права детета, Београд 2000 (друго, допуњено издање)
Психоанализа - мали лексикон, Плато, Београд 1993. и 2000 (друго издање)
Шта Фројд заиста није рекао, Просвета, Београд 1994. и Време књиге, Београд 2005.
Политика и душа, Време књиге, Београд 1995.
Лексикон психоанализе, Матица српска, Нови Сад 1996, 1998, 2003. и Нова књига, Подгорица 2005.
Најстрашније је када отрују облак: како деца Србије виде рат и мир (коаутор), Институт за психологију, Београд 1999.
Психосоцијалне последице рата на родитеље и децу (коаутор), Институт за психологију, Београд 1999.
Речник психологије, Стубови културе, Београд 2000, 2001, 2004.
Никола Тесла: личност, неуроза и послање, Завод за уџбенике, Београд 2006.
Психологија (коаутор), Завод за уџбенике, Подгорица 2007.
Речник Јунгових појмова и симбола, Хесперија еду, Београд 2008.
Мач, штит и мелем, Агора, Зрењанин 2009.
Фројдово завештање, Жарко Албуљ, Београд 2009.
Шта Јунг заиста није рекао, Службени гласник, Београд 2010.
Предговори
Х. Клајн, Фројд, психоанализа и литература, Матица српска, Нови Сад 1993; Психоанализа на размеђу векова, Гутенбергова галаксија, Београд 2000.
Б. Бетелхајм, В. Франкл, Убијење душе, Завод за уџбенике, Београд 2004.
С. Фројд, Антрополошки огледи, Просвета, Београд 2005.
К. Г. Јунг, Архетипови и развој личности, Просвета, Београд 2006.
С. Фројд, Комплетан увод у психоанализу, Нова књига, Подгорица, 2005.
А. Адлер, Познавање човека / Индивидуална психологија и религија, Просвета, Београд, 2007.
Миша Јевтић је објавио књигу разговора са Жарком Требјешанином под називом Психолошки видици Жарка Требјешанина, Плато, Београд 2003.
Оснивач је и уредник библиотеке „Психологија за радознале“ у Заводу за уџбенике (од 2001). У овој библиотеци до сада су изашла дела Сигмунда Фројда, Лава Виготског, Ериха Фрома, Бруна Бетелхајма, Дезмонда Мориса, Маршала Розенберга, Едварда Единџера и других.
Написао је сценарио и био водитељ у серији „У средишту душе“, посвећену личности и делу Сигмунда Фројда, која је у три наставка емитована на РТС у децембру 2006. године (поводом 150 година од рођења Фројда).
Објавио је више студија и огледа посвећених анализи књижевних дела са психолошког и психоаналитичког становишта. Писао је о романима Светлане Велмар-Јанковић, огледима Миодрага Павловића и теоријским студијама Николе Милошевића.
Написао је више студија, предговора о есеја посвећених нашим познатим сатиричарима и афористичарима као што су Александар Баљак, Слободан Симић, Илија Марковић, Раде Јовановић, Весна Денчић и други.
Научне студије, огледи и интервјуи превођени су му на енглески, француски, немачки, мађарски, македонски и словеначки језик.
Награде
За књиге Психоанализа - мали лексикон и Шта Фројд заиста није рекао добио је 1995. награду „Борислав Стевановић“ за научни допринос психологији коју додељује Друштво психолога Србије. Добитник је и награде „Жижа Васић“ за популаризацију савремене психологије (1983), као и награде „Радоје Домановић“ (2002) коју додељује Удружење књижевника Србије за допринос тумачењу сатире.