Елејн Пејгелс
Elaine Pagels (транскрибовано Елејн Пејгелс, рођена као Elaine Hiesey 13. 2. 1943.) је америчка историчарка религије и универзитетска професорица чије је главно поље истраживања историја раног хришћанства, а посебно гностицизам.
Живот
1965. године је уписала постдипломске студије историје хришћанства на Харвардском универзитету. За тему докторске дисертације, коју је писала наХарварду и Оксфорду, је узела спор између гностичког и ортодоксног хришћанства. 1969. се удала за познатог америчког физичара Хајнца Пејгелса, с којим је имала сина. Обоје су умрли у периоду од годину дана - син од болести, а муж у планинарској несрећи, а што је Пагелс инспирисало да поновно истражи сопствену духовност и напише Порекло сатане.
Докторирала је на Харварду 1970. и прихватила место наставника у Колеџу Барнард, Универзитет Колумбија. По објављивању двеју стручних књига о раном хришћанском гностицизму, 1975. је примила стипендије (од Америчког савета учених друштава и од Америчког филозофског друштва) како би могла да проучава рукописе књижнице Наг Хамади у Коптском музеју у Каиру. Учествовала је у припремању првог целокупног издања на енглеском, објављеног у Сједињеним Државама 1977. године.
Дела
Њене најпознатије књиге су:
Гностичка јеванђеља (The Gnostic Gospels), 1979.
Адам, Ева и Змија (Adam, Eve and the Serpent), 1988.
Порекло Сатане (The Origin of Satan), 1995.
С оне стране вере (Beyond Belief: The Secret Gospel of Thomas), 2003.
Читање Јуде (Reading Judas: The Gospel of Judas and the Shaping of Christianity), 2007.
Полазећи од тезе о политичкој суштини религијских институција, Елејн Пејгелс разоткрива основне догме званичног хришћанства као политичке митове створене да би се учврстила превласт групе водећих идеолога у црквеној хијерархији.