Михајло Пантић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Датум рођења: 10. јун 1957.
Место рођења: Београд (ФНРЈ) 

Михајло Пантић (10. јун 1957, Београд) је српски писац и критичар.

Садржај
1 Образовање
2 Објављена дела
2.1 Књиге прича
2.2 Студије, критике, огледи, критичка проза
2.3 Антологије
2.4 Зборници кратке приче
3 Награде и признања
4 Приватни живот
 

Образовање
Михајло Пантић основну школу похађао је у неколико градова, међу којима су и Никшић и Скопље, да би је завршио у Београду (ОШ „Јосип Броз Тито“, данас ОШ „Јован Дучић“). По завршетку основне школе уписао је Дванаесту београдску гимназију, да би се потом пребацио у Десету београдску гимназију на Новом Београду, када је завршена њена изградња. Током средњошколског образовања почиње да се интересује за књижевност. Најпре уписује Правни факултет Универзитета у Београду, да би након годину дана прешао на Филолошки факултет Универзитета у Београду, на ком дипломира 1981. На истом факултету је 1998. године одбранио докторат Модернистичко приповедање.

Објављена дела 
Књиге прича„Хроника собе” (1984, 2007)
„Вондер у Берлину” (1987, 1994, 2007)
„Песници, писци и остала менажерија” (1992, 2007)
„Не могу да се сетим једне реченице” (1993, 1996, 2000, 2004, 2007)
„Новобеоградске приче” (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010)
„Седми дан кошаве” (1999, 2002, 2007, 2010)
„Јутро после” (2001)
„Ако је то љубав” (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010)
„Најлепше приче Михајла Пантића” (2004)
„Жена у мушким ципелама” (2006)
„Овога пута о болу” (2007, 2010)
„Приче на путу” (2010)

Приче Михајла Пантића превођене су на двадесетак језика. Посебна издања на француском, енглеском, бугарском, словачком, македонском, мађарском.

Студије, критике, огледи, критичка прозаИскушења сажетости – критичка панорама кратких прозних облика у млађој српској књижевности (1984)
Александријски синдром – есеји и критике из савремене српске и хрватске прозе (1987)
Против систематичности – студија о дневној критици и критике 1980-1988 (1988)
Шум Вавилона – критичко-поетска хрестоматија млађе српске поезије, заједно са Васом Павковићем (1988)
Десет песама, десет разговора – интервјуи и есеји, заједно са Слободаном Зубановићем (1992)
Александријски синдром 2 – огледи и критике о савременој српској прози (1994)
Нови прилози за савремену српску поезију – огледи и критике (1994)
Puzzle – есеји (1995)
Шта читам и шта ми се догађа – критички дневник (1998)
Киш – есеј (1998, 2000, 2001, 2007)
Александријски синдром 3 – огледи и критике о савременој српској прози (1998)
Модернистичко приповедање – српска и хрватска приповетка/новела 1918 – 1930 (1999)
Тортура текста (puzzle II) – дневници, есеји, поетички мемоари (2000)
Огледи о свакодневици (puzzle III) – дневници, есеји (2001)
Свет иза света – огледи и критике о српској поезији XX века (2002)
Александријски синдром 4 – огледи и критике о савременој српској прози (2003)
Капетан собне пловидбе (puzzle IV) – путописи, есеји, свакодневни мемоари (2005)
Свакодневник читања – критички дневник (2004)
Живот је управо у току (puzzle V) – путописи, есеји (2005)
Писци говоре (2007)
Дневник једног уживаоца читања (2009)
Неизгубљено време (2009)
Други свет иза света (2009)
Сланкамен (2009)
A short history of Serbian literature, заједно са групом аутора (2011)
Бити рокенрол, заједно са Петром Пецом Поповићем (2011)

Антологије
Антологија српске приповетке 1945-1995 (1997)
Читање воде – српске приче о риболову (1998)
Мала кутија – најкраће српске приче XX века (2001)
Онај живот – 40 песника Дисовог пролећа (2003)
The Man Who Ate Death – An Anthology of Contemporary Serbian Stories (2003)
Антологија светске љубавне приче (2005)
Антологија српских приповедака том I (XIX век), том II (прва половина XX века), том III (друга половина XX века) (2005)
Little Box : anthology of twentieth century Serbian short short stories (2007)
Мала кутија – најкраће српске приче XX века (2008)
Хаеумс, антологија балканске поезије, заједно са Миодрагом Перишићем и Васом Павковићем(2008)
Зборници кратке приче„Ослушкивање тишине“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1989)
„Откуцаји пешчаног сата“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1990)
„Неконтролисане сенке“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1991)
„Ритам седмог чула“, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1992)
„Симптоми буке“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1993)
„Нисам ту, али радим на томе“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1994)
„Отисци срца планете“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1995)
„Вештина намигивања месецу“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1996)
„Чамац на Монт Евересту“, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1997)
„Чувари озона“, заједно са Давидом Албахаријем, Петром Лазићем и Васом Павковићем (1997)
„Водич кроз лавиринт“, заједно са Васом Павковићем (1998)

Награде и признања
Бранкова награда (1981)
Седам секретара СКОЈ-а (1985)
Милан Богдановић (1985)
Награда ИП Октоих (1993)
Станислав Винавер (1994)
Григорије Божовић (1994)
Награда листа БОРБА за књигу године (1995)
Иво Андрић – за есеј (1995)
Ђорђе Јовановић (1999)
Бранко Ћопић (2000)
Микина чаша (2000)
Карољ Сирмаи (2003)
Андрићева награда (2004)
Даница Марковић (2004)
Златни Хит либер (2004)
Рамонда сербица (2006)
Мајсторско писмо - Врање (2008)
Награда града Београда (2008)
Орден Ћирила и Методија – Бугарска (2009)
Мома Димић (2010)

Приватни живот
Михајло Пантић је ожењен супругом Јеленом Дубајић-Пантић и има двојицу синова, Ђорђа и Богдана. Живи на Новом Београду, који му је честа инспирација за приче. Страствени је риболовац, подједнако успешан у блинкерисању, мушичарењу, пецању на пловак и дубинском пецању. У млађим данима играо је кошарку у месном клубу „Кадињача“ са којим је пет сезона заредом прелазио у виши ранг такмичења. Као студент свирао бас гитару у неколико београдских рокенрол група. И данас свира и компонује за своју душу.