Коју слику добијемо када љубав и самоћу преведемо у облик геометријског тела?Страх од завршетка романа понекад ме је обузимао на самом почетку, у такозваној нултој фази. А цртеж Косте Миличевића био је почетак тог краја који сам покушавала избећи и не питајући се много зашто. Саплитала сам се о сопствене превиде и теоретисања, који су ми постајали све мучнији. Осећала сам да се примичем неограђеној ивици провалије у коју су се многи писци стрмоглављивали и пре него што су успели да кажу све до краја. А намера ми је била да зађем у неистражене сфере с много питања и одговора који су и даље висили у ваздуху као лебдећи објекти, примакнем се слободно идеји коју ћу моћи мирне главе, изблиза, сагледати са свих страна, попут предмета у шаци.*Деловала је као опседнута, врат јој се тањио и извијао као у младе лабудице, очи налик жеравицама дивље су светлеле, опојно румених образа и носа, као промрзла Девојчица са шибицама из Андерсенове бајке, док јој је израз лица одавао лудачку збуњеност измешану с махнитом срећом. Нисам сумњала да се домогла скице прилично ласцивне садржине, још је мора бити површно значење поруке егоистично усмерила ка себи. И живо ме копкало шта је прочитала. Јер тако изгледају срећне жене обдарене изненадном пажњом у љубавним романима у којима је љубав заправо споредна, тривијална опсесија, а трагедија доминантан изазов.'
прво издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 184 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-1906-3