Амерички економиста, добитник Нобелове награде. Рођен је 31. јула 1912. године у Њујорку. Докторирао је на Колумбија универзитету, а цео радни век провео је на Чикашком универзитету.
Основне доприносе Фридман је дао на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Готово сам је током 1950-их и 1960-их година држао опозицију владајућем кејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну квантитатвну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема инфлације и краткорочних флуктурација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП). Главна економска дела: Есеји о позитивној економији (Essays in Positive Economics, 1953), Студије о квантитативној теорији новца (Studies in the Quantity Theory of Money, 1956), Теорија потрошне функције (A Theory of the Consumption Function, 1957), Монетарна историја Сједињених Држава, 1867 — 1960, са Аном Шварц (Monetary History of the United States, 1867-1960, 1963).
Извор: Википедија