Итало Свево
Итало Свево (Трст, 19.12. 1861. - Motta di Livenza, 13.9. 1928.) је био италијански књижевник (Право име му је било Ettore (Hector Aron) Schmitz).
Признат тек после смрти као један од најважнијих модерних италијанских писаца. Почео је скромно и готово приватно. Неуспех његових романа натерао га је да се више посвети трговини и пословима. Путујући у Енглеску, 1907.упознао је младог Џејмса Џојса и позвао га у Трст као свог италијанског инструктора. Овај је био одушевљен оним што му је Свево показао:обојица су била на истом трагу. То је Свева охрабрило да се опет лати пера, те да годину дана после Уликса светло дана угледа Зенова свест. У своја је три романа дао потресну слику декаденције грађанског човека у козмополитском амбијенту роднога Трста. Истанчан је тумач дубоких слојева свести, фројдовски интерпретатор привидно безначајних реакција. Писао је и приповести и комедије.
Зенова свест
Протагониста његовог најпознатијег романа Зено, добростојећи али немарни тршћански трговац, типичн припадник конвенционалне класе, одлучује да за свог психијатра напише своју жовотну историју. С блиставом иронијом и дистанцом Зено посматра свој живот, своје послове, жену, љубацницу, долазећи до закључка да је једна ствар оно што он у свом свакодневном животу говори и чини, а нешто посве друго оно што он у суштини мисли, осећа и жели. Тај расцеп, тако карактеристичан за човека нашег доба Итало Свево је мајсторски фискирао у свом класичном делу.
Избор из дела
• Una vita (1892)
• Касна љубав (преведено и као Млада старост) (Senilità, 1898)
• Зенова свијест (La coscienza di Zeno, 1923)
• Corto viaggio sentimentale (недовршено, објављено постумно)