Крај епохе реалног социјализма који се одиграо крајем осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века и који је собом донео и крах самоуправног титоизма у бившој Југославији, српски народ је дочекао национално пробуђен али идеолошки дезоријентисан, територијално расцепкан унутар више република, након страдања због коминтерновске стратегије борбе против хегемонизма најбројније нације предодређен за још једно страдање – овог пута због одлуке господара „новог светског поретка“ да негирају све тековине комунистичке власти осим произвољно нацртаних граница међу некадашњим „социјалистичким републикама“, које су Броз и његови комесари одређивали на своју руку, не консултујући ни међународно право, ни мишљење стручњака, ни демократску, изборну вољу народа и грађана.'
прво издање, 2011.
16,5 х 23 цм, 200 стр.
тврди повез, ћирилица
978-86-519-1083-1