Прва књига, у новопокренутој Гласниковој колекцији посвећеној опусу великог мађарског писца Беле Хамваша, јесте његова до сада необјављена збирка есеја Велика ризница предака. Наши читаоци први у свету, чак и пре Мађара, имају у рукама ново капитално дело студије-интерпретације Велика ризница предака у коме су сабрани текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, Хебрејској баштини, Исламу, Грчкој баштини, Средњој Америци, Европи, Алхемији и Екстази. Када се читају ове Хамвашеве студије, лако је видети колико су откривалачке и колико се разликују од других, рецимо енциклопедијских одредница које говоре о истим делима или ствараоцима. Студије су настајале у периоду 1943–1964. за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине која, нажалост, никада до краја није реализована. Под појмом јединствене баштине човечанства Хамваш подразумева древна знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и непроменљиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Да би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из ове кризе, Хамваш је замислио обимну хрестоматију најважнијих старих текстова који би, због временске и културне дистанце у односу на време њиховог настанка, били пропраћени одговарајућим студијама с циљем да се читаоци упуте у начин на који ове текстове треба читати. За такву сврху Хамваш је написао серију есеја који су сада први пут сакупљени у овој књизи. У њима Хамваш говори о значају и смислу индијских Веда и Упанишада, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, хебрејске Сефир јецире, исламских суфија, толтечког наслеђа, затим о Орфеју, Питагори и Емпедоклу, Бемеу, европским алхемичарима и другим чуварима старих знања. Луцидно промишљајући исходишта и домете древне баштине човечанства, Хамваш се и овом књигом доказује као један од највећих европских умова XX века.

Представљена књига
ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА БЕЛЕ ХАМВАША
17. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 12. априла представљена књига Велика ризница предакa Беле Хамваша у преводу Саве Бабића.

О књизи су говорили: Петар Арбутина, уредник и Сава Бабић, преводилац.

Читаоци у Србији, први у свету, чак и пре Мађара, у прилици су да у рукама имају ново капитално дело Хамваша у коме су сабрани његови текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, хебрејској и грчкој баштини, исламу, Средњој Америци, Европи, алхемији и екстази. Студије су настајале у периоду од 1943. до 1964. за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине, која никада није завршена.

Под појмом јединствене баштине човечанства, Хамваш (1897–1968) подразумева знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и непромењиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Хамваш је своју хрестоматију есеја замислио како би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из кризе. У својим есејима Хамваш говори о значају индијских Веда, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, Толтецима, Питагори, Орфеју, алхемичарима и другим чуварима старих знања.

У Гласниковој колекцији под називом Сабрана дела Беле Хамваша у 20 томова биће објављено 47 дела једног од највећих мислилаца 20 века у преводу Саве Бабића. Ове године планирано је да се, осим Велике ризнице предака, пред читаоцима појави још 10 наслова.

Бабић је, говорећи о Хамвашу, рекао да је он био један од најбољих писаца 20. века, човек који је истовремено у свом делу уједињавао исток и запад и повезивао Европу са светом.

Погледајте видео материјал