Радујем се што се књига ...када сазремо као култура..., која нуди ново читање традиције српске женске књижевности, више од пет година након пољског издања појављује и на српском језику. Надам се да ће тиме започети нов, а свакако и интензивнији живот. У њој сам се, наиме, осврнула на многе значајне тренутке српске књижевности, осветливши их методолошки из перспективе родних студија и феминистичке критике, али исто тако свесна да на најпотпунију рецепцију може да рачуна тек међу домаћим научницима.
(Магдалена Кох)
Зашто смо овако дуго чекали на књигу која говори о историји женског стваралаштва? Одговор је у самом наслову, у наводу Исидоре Секулић, који нам поручује да тек онда „када се смиримо, када сазремо као култура“ можемо бити спремни да правилно оценимо ствараштво српских списатељки. Реч је о књизи као, изгледа, још увек једином могућем облику отпора против заборава у култури.
(Биљана Дојчиновић)
Магдалена Кох у фокусу петог Гласниковог сајамског дана
26. Октобар 2012.
У четвртак, 25. октобра, петог дана актуелног Београдског сајма књига,централни догађај Гласниковог наступа био је резервисан за представљање књиге Кад сазремо као култура Пољакиње Магдалене Кох, познате слависткиње чији докторат је био посвећен прози Исидоре Секулић.
Осим гошће из Пољске, о њеној књизи, која представља изузетно значајно дело за књижевну историју Србије, говорили су и Биљана Дојчиновић и Наташа Марковић.
„Књига је покушај новог читања текстова српских модернисткиња и превредновања српске књижевне традиције тог доба с позиције феминистичке критике и родних студија“, напоменула је ауторка, иначе професорка српске књижевности и шефица Катедре за српски језик и књижевност на Универзитету у Вроцлаву у Пољској.
Она истиче да је покушала да представи интерпретативни кључ за истраживање стваралаштва списатељица које је Јован Скерлић увео у Историју српске књижевности. У фокусу њеног родног интересовања су се нашле Исидора Секулић, Јелена Димитријевић, Милица Јанковић и Даница Марковић, а студија представља подухват новог читања женског стваралаштва на почетку XX века.
„У првом поглављу дајем историјат стваралаштва списатељица у родном кључу од Јефимије преко Јелене Балшић, Еустахије Арсић која се сада понекад третира као прва права српска ауторка, до Драге Дејановић и Милице Стојадиновић Српкиње, док у другом пролазим кроз све историје српске књижевности – од Јована Скерлића до Јована Деретића и Предрага Палавестре“, казала је она.
Поподне на штанду Гласника обележило је потписивање књиге Види чуда, која је недавно објављена у колекцији Србија и коментари. Гордана Тимотијевић,приређивач ове књиге, замолила је седам српских писаца – Светлану Велмар Јанковић, Рашу Попова, Градимира Стојковића, Мошу Одаловића, Поп Д. Ђурђева,Весну Алексић и Дејана Алексића да опишу седам чуда из свог детињства, а они су се јуче потписивали књиге и дружили се са свим заинтересованим посетиоцима Гласниковог штанда.