Од Закона о парничном поступку из 2004, а нарочито од садашњег Закона о парничном поступку, у судској пракси и делу литературе је овладала теза о доследној афирмацији расправног начела, односно становиште да суд нема више никакву одговорност у процесу прикупљања чињеничне грађе. У књизи „Расправно начело у српском парничном поступку“, аутор након исцрпног разматрања догматичких питања, а пре свега терета тврдње и доказивања с једне стране, и судијске дужности питања с друге, као и историјског и историјско-упоредноправног истраживања, обара ову тезу у складу са савременом методологијом права, долазећи до закључка да је важеће начело садашњег српског парничног поступка ‒ ублажено расправно начело. Оно подразумева да суд има општу дужност питања, и да је тиме и он саодговоран на начин на који се не угрожава принципијелна слобода и одговорност странака. Све ове резултате аутор, с критичким и документованим упућивањима на судску праксу и теорију, доследно разрађује кроз појединачне институте парничног поступка, закључно са поступцима по правним лековима, у којима се на крају и види права вредност сваког института. Књига је због тога од изузетне важности за судску праксу, укључујући и уставносудску.
***
Марко С. Кнежевић рођен 1984. године, дипломирао је (2006), завршио академске – master (2008) и докторске студије (2015) на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Положио је правосудни испит 2009. године са одликом. Асистент је Правног факултета Универзитета у Новом Саду.