КАКО ДА СЕ ЗАЧУДИТЕ
Вид проверавате тако што одете код очног лекара, седнете на столицу, он вам показује слова, прво велика, па све мања...
Постојање чуда, то да ли их видите, међутим, проверавате обрнутим редоследом, од мањих ка већим. Тако што се налактите на прозорску даску, изађете на балкон, седнете на клупу у парку, возите бицикл, роните отворених очију...
Другим речима, без обзира на то где се налазите, гледате свет око себе. Ако не видите мало чудо у томе како трава ниче испред ваше зграде, у томе како се добро слажу ветар и цветне латице, у томе како деца уче да ходају и трче, у томе како се сунчев колут помера без обзира на то колико брзо окрећете педале, у томе како око вас промичу јата риба, а на дну мора мирују шкољке... Ако, дакле, ништа од тога више не видите као мало чудо – онда вам ни такозвана велика чуда неће помоћи да се зачудите.
Ипак, немојте да паничите. И за то постоји лек.
Имате га у рукама, управо читате оно што је саставио тамо неки уредник, већ сте видели да је књигу приредила Гордана Тимотијевић, а на корици још и стоји да је по седам својих чуда описало седам писаца: Данило Николић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Ранко Павловић, Давид Албахари, Весна Видојевић Гајовић и Бранко Стевановић. Све илустровао Младен Анђелковић.
Преостаје само то да књигу отворите. Верујте – помаже. Мала чуда расту...
И гле, чуда – више нисте сигурни да ли ви књигу држите у рукама или су овакве књиге ту да би вас држале за руке.
Горан Петровић