„Критичан и скептичан, какав је увек био, па и у овој студији, спрам читаве секундарне литературе, професор Марић је дао суштину читавог Свифтовог опуса. Рекла бих да је највећу енглеску сатиру, поготову кад је реч о најпопуларнијем делу – Гуливеру – представио као одсликавање људске комедије мапом малих и великих људи и људских наказа. Судбина овог грандиозног опуса дочекала је у нашој науци свог тумача. То је Сретен Марић – иста бриткост, оштрица ума, скепса, али и способност запажања вредности коју садржи доброта, најљудскија од свих људских особина.“
Мирјана Д. Стефановић