За Јохана Галтунга, оснивача студија мира, ова књига представља „систематски напор да се поставе теоријске основе истраживања мира, мировног образовања и мировног деловања“. Аутор излаже подстицајан и разноврстан скуп идеја, теорија и претпоставки на којима се заснивају студије мира. Књига се састоји из четири целине које се баве различитим теоријским приступима миру: теорија мира истражује епистемолошке претпоставке студија мира, природу насиља, као и три посебна прилаза миру; теорија сукоба се бави ненасилним и креативним решавањем сукоба, са нагласком на важности културе сукоба; теорија развоја истражује структурно насиље, нарочито на пољу економије, као и начине за превазилажење тог насиља; теорија цивилизације обухвата проучавање културног насиља и усмерена је на разумевање дубљих, несвесних аспеката културе и њиховог утицаја на политику мира и развоја. У закључку, аутор повезује нити ових приступа, стављајући нагласак на мировно деловање мирним средствима.

Мирним средствима до мира, прва Галтунгова књига преведена на српски језик, представља неопходно штиво за истраживаче мира, међународних односа, социологије, психологије, студија културе, као и за све који су укључени у решавање сукоба и мировне процесе.

Представљање књиге
МИРНИМ СРЕДСТВИМА ДО МИРА

10. Фебруар 2010.

Зачетник модерних студија мира и конфликата и директор ТРАНСЦЕНД мреже Јохан Галтунг био је у среду, 10. фебруара, гост у Клубу – књижари – галерији Гласник где је представљена његова књига Мирним средствима до мира – Мир и сукоб, развој и цивилизација.

Сусрет с Галтунгом, који је после представљања потписивао примерке своје књиге у издању Службеног гласника, био је јединствена прилика за присутне да с једним од најзначајнијих истраживача мира и сукоба у савременом свету, разговарају о овим проблемима који су још незаобилазан део наше свакодневице.

О књизи су, поред аутора, говорили Радмила Накарада, професорка Факултета политичких наука у Београду и Немања Џуверовић, предавач на истом факултету.

Галтунг је најпре напоменуо да је још 1954. године, возећи мотоцикл кроз тадашњу Југославију, имао прилику да се упозна са овим крајевима које памти по „изузетно љубазним и отвореним људима који су живели у земљи у којој се мало размишљало о прошлости и још мање о будућности“. Он је такође шаљиво нагласио да му је изузетно драго што је његова књига сада преведена и на „најважнији језик модерног света – српски“.

„Попут Маркса или Фројда, чији родитељи су утицали на приступе и методе које су они касније користили у својим научним радовима, и ја сам под утицајем својих родитеља, психолога, креирао специфичан метод анализе конфликата и њиховог разрешавања. Он најпре подразумева дијагнозу и откривање дубинских узрока, а потом и покушај мирења супротстављености отварањем нове реалности кроз процесе медијације“.

Галтунг је прокоментарисао и „епитете“ које му је доделио део светске јавности, али и научних радника.

„Због појединих својих говора и књига проглашен сам издајником западне цивилизације. Поред тога, годинама ме прате и коментари да сам шовинистички расположен према мушком, а превише болећив према женском роду. Не знам шта би могло да буде следеће – издајник универзума или тако нешто“, нашалио се Галтунг.

Галтунг (рођен у Ослу 1930) један је од оснивача студија мира и конфликата. Са својим Интернационалним мировним институтом у Ослу развио је ТРАНСЦЕНД – мрежу за мир и развој. Посредовао је у више од 40 конфликата као преговарач и важи за творца идеје оснивања данашњег ОЕБС-а. „Алтернативна Нобелова награда“ додељена му је 1987.

Наводећи најзначајније делове богате Галтунгове биографије, Џуверовић је констатовао да је његов долазак у Београд изузетно важан за све који се баве изучавањем тема којима је Галтунг посветио већи део академске каријере.

Говорећи о структури књиге, Радмила Накарада је нагласила да је највећа вредност овог дела то што истиче специфичности и разлике појединачних цивилизација и указује на супрематију културе, дубинске и реалне узроке сукоба који се дешавају широм света.

Мирним средствима до мира, прва Галтунгова књига преведена на српски језик, неопходно је штиво за истраживаче мира, међународних односа, социологије, психологије, студија културе, као и за све који су укључени у решавање сукоба и мировне процесе. Књига се састоји из четири целине које се баве различитим теоријским приступима миру: теорија мира истражује епистемолошке претпоставке студија мира, природу насиља, као и три посебна прилаза миру; теорија сукоба бави се ненасилним и креативним решавањем сукоба, с нагласком на важности културе сукоба; теорија развоја истражује структурно насиље, нарочито у економији, као и начине за превазилажење тог насиља; теорија цивилизације обухвата проучавање културног насиља и усмерена је на разумевање дубљих, несвесних аспеката културе и њиховог утицаја на политику мира и развоја.