Радина Вучетић је у овој књизи дала бројне одговоре на истраживачки и методолошки сложен комплекс питања, указујући на који начин је могуће историографско сагледавање тешко размрсивог сплета политичке, друштвене и културне историје. Показала је да се о хладном рату и односима по много чему неравноправних партнера, какви су били САД и Југославија, може писати свеже, занимљиво и студиозно, крећући се кроз различите нивое историјске стварности – на хеуристички добро постављеној основи – уз темељито познавање обимне историографске продукције, градећи тако богату и комплексну слику.
Ауторка посвећује пажњу деловању институционализоване културне пропаганде америчке државе у Југославији: политичким извозом америчке културе, начина живота и вредности. С друге стране, она скреће пажњу на оне утицаје који су стизали са Запада другим, сложенијим правцем, остављајући печат на свакодневници Југословена током шездесетих. Радина Вучетић пажљиво прати њихово „одомаћивање“ у југословенској стварности тих година, анализира њихов симболички и стварни значај и утицај на промене југословенског начина живота, идући од утицаја Маркузеа на југословенске интелектуалце до значења дечјих игара, дешифрујући њихова загубљена значења.
Проф. др Милан Ристовић
Кока-кола социјализам ‒ американизација југословенске популарне културе шездесетих година XX века представља значајан прилог историјском и културолошком истраживању наше блиске прошлости. Ово је изузетно савесно документован рад који користи богату архивску грађу, као и готово сву доступну литературу која се бави феноменом американизације и званичним и незваничним путевима којима је она улазила у социјалистичко друштво Југославије, имајући тако одлучујућу улогу у изградњи њеног посебног статуса, између Запада и Истока. Култура се не посматра као изолован домен, већ као срж политичког.
Посебност ове књиге произлази из лакоће употребе сложене и фундиране методологије, што чини да се чита без напора, с непрекидним интересовањем. Томе доприноси и чињеница да је ауторка, како сама истиче у уводу, доживела и живела културу о којој говори, што чини да њена анализа, заснована на објективним чињеницама, не дозвољава да оне остану апстрактне, већ им кроз процес интерпретације додаје специфичну боју и текстуру.
Проф. др Јелена Ђорђевић
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 13. септембра, представљена је књига Кока-кола социјализам историчарке Радине Вучетић.
О књизи која говори о америчком утицају на поп културу у Југославији шездесетих година 20. века, животу обичних грађана, али и политичким односима Југославије и Америке, говорили су проф. др Милан Ристовић, Гордана Милосављевић Стојановић и ауторка.
Ауторка анализира американизацију земље у којој је било могуће бити Титов пионир који гледа Дизнијеве цртане филмове, у којој су постојале рокенрол песме о Титу, у којој су се пили кока-кола и руски квас.
Ристовић је рекао да је Југославија као веома сложена држава компликована за научно истраживање и да књига даје доста одговора, али истовремено отвара и нова питања.
„Излизана је флоскула да се нешто може научити из историје, то се никад није десило, али књига даје одговоре и нуди разумевање садашње ситуације у земљама насталим на тлу Југославије“, истакао је Ристовић, нагласивши да је реч о темељном истраживању сложеног феномена – американизације Југославије – без којег није могуће разумети шта нам се касније догодило.
Ауторка је рекла да је у књизи приказана равнотежа између реалног живота у Југославији и „ружичасте“ слике те земље која је створена уласком америчке популарне културе.
„Политички систем у Југославији шездесетих година прошлог века нудио је слободу избора, али не у облику суштинске демократије и вишепартијског система, већ кроз мале ствари које обичним људима живот чине лепшим“, рекла је Вучетићева.
Према њеним речима, у време када је режим био благонаклон према „западном паковању“, с репертоара су скидане позоришне представе и забрањивани су филмови тзв. црног таласа, који су били својеврсна критика тог друштва.
Она је додала да је рад на књизи започет од крајње личног приступа и искуства, а да то дело, поред американизације поп културе, говори и о социјалистичкој Југославији, хладном рату, Титу, значајним уметницима с тог простора, као и „обичним“ људима.