У круг интересовања Сретена Марића улазе и аутори који се својим истраживањима укључују у токове француске научне, филозофске и поетичке мисли која признаје удео ирационалног, маште и снова у спознаји света, што их повезује с највећим књижевним и уметничким правцем XX века, надреализмом, који настоји да рехабилитује ирационално, сматрајући га неразлучивим делом „праве“, тоталне стварности или „надстварности“. Ти аутори се у исто време и удаљавају од надреализма сматрајући да методе које он примењује не могу довести до истинског сазнања које за њих никако не искључује рационално. У те, међусобно сасвим различите ауторе, чија се стваралачка активност одвијала изван надреалистичког круга или упоредо с његовим деловањем, спадају и Роже Кајоа и Гастон Башлар.
(Јелена Новаковић)