Полазиште концепта и доктрине „стратегијске дубине“, које је у овој књизи развио Ахмет Давутоглу, јесте да је вредност неког народа и државе у светској политици условљена његовом геостратегијском локацијом и „историјском дубином“. На основу тога, Турска је, према оцени аутора, јединствено обдарена земља, како због своје величине и положаја на размеђи континената (посебно због излаза на четири мора и контроле кључних морских путева и мореуза), тако и због историјског наслеђа Османског царства, које је више векова владало великим просторима на три континента у којима је оставило свој цивилизацијски траг. Турска, стога, није обична држава једног народа која се појавила у одређеном историјском тренутку, услед политичких околности или на основу одлука неких спољних фактора (каквим сматра многе државе у Источној и Централној Европи и другде настале пре и након Првог светског рата или других већих криза), већ историјски утемељена регионална сила, са снажним државотворним традицијама и изразитим стратегијским дометом, те као наследник Царства, које је некада обједињавало значајан део исламског света, има све потенцијале да постане озбиљна сила и да, на савременим основама, поново предводи муслимански свет. Према његовом мишљењу (које је и преовлађујуће унутар владајућег AKP-а), Турска је централно позиционирани међународни играч, „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа, центар Евроазије“.
Стратегијска дубина пружа веома озбиљну интелектуалну и теоријску основу за одређену визију савремене турске спољне политике. Књига је, у шта ће се читаоци уверити, веома добро аналитички обрађена, уз обиље добро поткрепљених примера, историјских референци и значајних података и закључака, интересантна је за читање и пријемчива, уз крајње отворене и јасне ставове.
Др Бојан Бугарчић