Пуна цена:
12.210,00 ДИН
Цена на сајту:
3.300,00 ДИН + (трошкови доставе)
Књигу тренутно не можете наручити од нас.
Михаило Ђурић (1925) један је од најзначајнијих српских филозофа XX века. Својим књигама и јавним наступима поставио је образац и меру критичког ангажмана са тежиштем на аутономној принципијелној позицији, наглашеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и чињења. Сви његови радови су израз аутентичне филозофске егзистенције која извире из потребе за истином, из отворености за њу и непоколебљиве спремности да јој се служи.
Представљање
САБРАНИХ СПИСА Михаила Ђурића
23. Март 2010.
У уторак 23. марта, у малој сали Коларчеве задужбине у присуству академика Михаила Ђурића, представљени су његови Сабрани списи у 12 томова, које је Службени гласник објавио у сарадњи с београдским Правним факултетом.
О јавном деловању академика Ђурића, о његовим делима и научном и педагошком раду, говорили су Ђурићеви ђаци, сада академици и угледни универзитетски професори – Војислав Становчић, Часлав Копривица и Јовица Тркуља.
Становчић је, подсетивши да је ове године формално рехабилитован академик Ђурић (85), осуђен 1972. године на две године строгог затвора због, како је стајало у пресуди, „кривичног дела непријатељске пропаганде“ (које се заправо састојало у критици амандмана на Устав СФРЈ из 1971, када је професор Ђурић предвидео будућност југословенске заједнице), оценио да је „коначно исправљена неправда према једном од најзначајнијих српских филозофских мислилаца“.
Тркуља, уредник Гласникове Правне библиотеке, нагласивши да се о капиталном издању које обухвата готово читав импозантни опус Ђурића не може детаљније говорити на промоцији, навео је да су у овом издању, у односу на прво издање које је Гласник објавио 1996, придодата два нова тома с новим текстовима, као и комплетна ауторова библиографија. Тркуља је поделио Ђурићев јавни ангажман на неколико периода: први, 1960–1971, означио је као „отпор једноумљу и репресији“, што се завршило протеривањем с Правног факултета и робијом; други је био „у знаку одбране слободе мисли“ (1973–1990), трећи су обележили Ђурићеви говори „о сумраку Европе и голготи Србије“ (1991–1999) и четврти, 2000–2009, када је писао „о искушењима слободе и демократије“.
„Сабрани списи Михаила Ђурића сведоче о разгранатом, разуђеном, необично богатом и промишљеном делу, насталом током више од шест деценија плодоносног рада“, истакао је Тркуља. „Садашње издање у коме су текстови груписани на логичнији начин према тематици, омогућава да се боље сагледају ауторови мисаони хоризонти и да се потпуније осветли његов широки, обухватни стваралачки лук“.
Тркуља је додао да су „Ђурићево дело и делатност еталон за одговоран, храбар и принципијелан ангажман интелектуалца у нашем времену, јер је он својим књигама и јавним наступима поставио образац и меру таквог ангажовања са тежиштем на аутономној, принципијелној позицији, наглашеном личном ставу и на јединству мишљења, говора и чињења".
Дуготрајним аплаузом, неуобичајеном за књижевну промоцију, публика је исказала дубоко поштовање и дивљење према „учитељу Србије“, како га је назвао најмлађи говорник на промоцији и Ђурићев ученик Часлав Копривица.
Ђурић, који је с великим интересовањем пратио излагања колега, топло им је захвалио на речима хвале и додао да га „искрено радује што види да у нашем свету још постоји слобода и склоност ка томе да се сачува људско достојанство без обзира на све страхоте и невоље којима смо изложени, не само споља од нашег такозваног непријатеља него и од наших такозваних рођених пријатеља“.