Четворотомна Историја демократске странке обухвата историјски период од оснивања „прве“ Демократске странке (1919) па до савременог политичког живота „нове“ Демократске стрaнке (2009). У питању је јединиствени научни и издавачки подухват који су реализовали Институт за савремену историју и Службени гласник, и лако се уочава да је у питању политичка историја српског народа у протеклих девет деценија. У прва два тома обрађена је историја Демократске странке у раздобљу између два светска рата. Странка је формирана 1919. заједно са првом државом Јужних Словена, па је зато у свом имену имала и одредницу „југословенска“ Демократска странка. Као странка демократског центра, била је предана идеји демократије, са осећањем и за социјално-економске проблеме српског и југословенског друштва.
Централна истраживачка тема треће књиге јесу политика и ставови Демократске странке од 6. априла 1941. до смрти Милана Грола 1952. у бурним временима емиграције, окупације, грађанског и ослободилачког рата у земљи и ригидне комунистичке политике после ослобођења земље. Памћење и свест о странци, а посебно жеља за демократијом и слободом нису могли бити уништени ни када се странка угасила под огољеном пресијом комуниста. Они који су носили те идеје и који су представљали одређену опозицију комунистима, обновили су Демократску странку.
Политичка и програмска документа Демократске странке, настала од децембра 1989. до 2009. чине окосницу садржаја четврте књиге. Средином децембра 1989. група београдских дисидената, писаца и интелектуалаца, дошла је до фазе стварања (обнављања рада) Демократске странке. Иницијативни и Оснивачки одбор састављени су од познатих дисидентских опредељених интелектуалаца. Та имена стајала су 11. децембра 1989. на прогласу о формирању странке. Овим документом познатим као Писмо о намерама Демократске странке, почело је њено стварање. Странка је са званичним радом почела 3. фебруара 1990. Оснивачка скупштина одржана је у препуном београдском Дому омладине.