По­сто­ји ли уну­тра­шња по­ве­за­ност из­ме­ђу људ­ских пра­ва и ра­то­ва но­ви­јег да­ту­ма во­ђе­них у њи­хо­во име? Да ли су људ­ска пра­ва пре­пре­ка до­ми­на­ци­ји и тла­че­њу или су сред­ства за иде­о­ло­шко за­та­шка­ва­ње на­ста­ју­ће им­пе­ри­је? У ис­тра­жи­ва­њу нор­ма­тив­них ка­рак­те­ри­сти­ка, по­ли­тич­ке фи­ло­зо­фи­је и ме­та­фи­зич­ких те­ме­ља на­шег до­ба, књи­га Људ­ска пра­ва и им­пе­ри­ја ба­ви се па­ра­док­сом са­вре­ме­ног ху­ма­ни­та­ри­зма ко­ји је на­пу­стио по­ли­ти­ку ра­ди са­вла­да­ва­ња зла.

       Људ­ска пра­ва на­ста­вља­ју да ну­де од­бра­ну од вла­сти и мо­ћи. Али, као што Ко­стас Ду­зи­нас твр­ди у пр­вом де­лу сво­је књи­ге, за­пад­ни чо­век је по­ста­вљен у уло­гу спа­си­те­ља жр­та­ва на­си­ља и људ­ска пра­ва по­че­ла су да се при­ме­њу­ју у по­де­ље­ном све­ту. За­хва­љу­ју­ћи сво­јој спо­соб­но­сти да до­при­но­се ства­ра­њу људ­ских иден­ти­те­та, људ­ска пра­ва по­ста­ју сред­ство за ре­гу­ли­са­ње људ­ског жи­во­та и оту­да сред­ство јав­не вла­сти и из­раз ин­ди­ви­ду­ал­них же­ља. У дру­гом де­лу ове књи­ге пра­ти се по­ме­ну­та ар­гу­мен­та­ци­ја у кон­тек­сту ме­ђу­на­род­них до­га­ђа­ја и раз­ма­тра на­чин на ко­ји људ­ска пра­ва обез­бе­ђу­ју оправ­да­ње за но­во рас­по­ре­ђи­ва­ње по­ли­тич­ке, еко­ном­ске и вој­не мо­ћи. Ко­смо­по­ли­ти­зам је фор­мал­на иде­о­ло­ги­ја но­вог по­рет­ка, а укла­ња­ње на­си­ља и ус­по­ста­вља­ње веч­ног ми­ра пред­ста­вља­ју ње­го­ве на­вод­не ци­ље­ве. Ме­ђу­тим, по­што су ра­то­ви, на­си­ље и тор­ту­ра ње­гов мо­дус опе­ран­ди, људ­ска пра­ва да­нас ко­ди­фи­ку­ју и „кон­сти­ту­ци­о­на­ли­зу­ју“ нор­ма­тив­не из­во­ре им­пе­ри­је.

       Ма­да су су­ве­ре­ни­тет др­жа­ва и те­ри­то­ри­јал­ни прин­цип осла­бље­ни, ни­ка­кво осе­ћа­ње и сми­сао за свет­ску за­јед­ни­цу ни­су раз­ви­је­ни. Али, за­кљу­чу­је Ду­зи­нас, упра­во об­но­ва ан­тич­ког ко­смо­по­ли­ти­зма мо­же утр­ти пут но­вој по­ли­ти­ци за­јед­ни­це.

Прeдстављање књиге
ЉУДСКА ПРАВА И ИМПЕРИЈА

22. Јануар 2010.

У клубу – књижари – галерији Гласник у петак 22. јануара представљена је књига Људска права и империја Костаса Дузинаса, професора на Факултету за право и хуманистичке науке Биркбершког ко­ле­џа Лондонског универзитета, једног од најбољих савремених познавалаца филозофије права.

О књизи су говорили:
Илија Вујачић,
Слободан Дивјак,
Миле Савић
и Костас Дузинас.

Говорећи о књизи професора Дузинаса говорници су нагласили да је реч о реномираном аутору чије су књиге драгоцена литература за све који изучавају и анализирају теме из области филозофије, политичке теорије и права у светлу глобалистичких процеса и прерасподеле моћи у свету.

Професор Миле Савић оценио је да су многи аспекти ауторових разматрања у овом делу изузетно значајни и за Србију јер „Костас Дузинас показује јасно да је ратно дејство против Србије 1999. вођено у име идеологије, а не људских права“.

 „Дузинас не сматра да је српска политика у свему била исправна, али показује да начин на који се једна суперсила, и круг земаља око ње, односио према Србији, односно бившој Југославији, Ираку или Авганистану, не одговара изворној идеји људских права, нити појму хуманитарног. Он показује да интелектуалци који  су апологете Новог светског поретка користе идеологију космополитизма, хуманизма и људских права да би канонизовали постојећи поредак и утврдили неправедне постојеће односе моћи, тако што спроводе морализацију политике“, образложио је Савић.

Сам аутор је говорио о садашњим друштвено-политичким процесима у свету, али и o Србији и изазовима пред којима се наша земља налази на путу демократизације и придруживања Европској унији.

„Ова промоција је за мене лично најважнија зато што је на српском језику и на простору Балкана, односно делу света који је данас ’подсвест Европе’ и простору са кога је Европа суштински потекла”, истакао је Дузинас.

Књигу Људска права и империја  на српском  језику објавили су Службени гласник и Албатрос плус. Дузинас разматра питања по­сто­ји ли унутра­шња по­везаност изме­ђу људ­ских пра­ва и ра­то­ва но­ви­јег да­ту­ма во­ђе­них у њи­хо­во име и да ли су људ­ска права пре­пре­ка доминаци­ји и тла­че­њу или сред­ство за иде­о­ло­шко за­та­шка­ва­ње на­ста­ју­ће им­пе­ри­је. Људ­ска права на­ста­вља­ју да ну­де од­бра­ну од вла­сти и мо­ћи.

Дузинас у пр­вом де­лу књи­ге твр­ди да је за­пад­ни чо­век по­ста­вљен у уло­гу спаси­те­ља жр­та­ва на­си­ља и да су људ­ска пра­ва по­че­ла да се при­ме­њу­ју у по­де­ље­ном све­ту. Захва­љу­ју­ћи спо­соб­но­сти да до­при­но­се ства­ра­њу људ­ских иден­ти­те­та, људ­ска пра­ва по­ста­ју сред­ство за регули­са­ње људ­ског жи­во­та и оту­да сред­ство јавне вла­сти и из­раз ин­ди­ви­ду­ал­них же­ља.

У дру­гом де­лу књи­ге пра­ти поменуту ар­гу­мен­та­ци­ју у контек­сту ме­ђу­на­род­них до­га­ђа­ја и разма­тра на­чин на ко­ји људ­ска пра­ва обезбеђу­ју оправ­да­ње за но­во рас­по­ре­ђи­ва­ње политич­ке, економ­ске и вој­не мо­ћи. Ко­смо­по­ли­ти­зам је фор­мал­на иде­о­ло­ги­ја но­вог порет­ка, а укла­ња­ње на­си­ља и успоста­вља­ње веч­ног ми­ра пред­ста­вља­ју ње­го­ве на­вод­не циље­ве.         

„Ма­да су су­ве­ре­ни­тет др­жа­ва и те­ри­то­ри­јал­ни прин­цип осла­бље­ни, ни­ка­кво осе­ћа­ње и смисао за свет­ску за­јед­ни­цу ни­су раз­ви­је­ни, али би об­но­ва ан­тич­ког космополи­ти­зма мо­гла да утре пут  но­вој по­ли­ти­ци за­јед­ни­це“, за­кљу­чио ­је Ду­зи­нас у књизи Људска права и империја.