„Живео је некоћ Неко ко је могао гледати исти призор и исти предмет, час као што би га гледао сликар, а час као природњак; час као физичар, а другом приликом као песник; и ниједан од тих погледа није био површан... Све се то нагомилава у бројне трајне белешке. Његови савременици мисле да тај човек губи своје време...“ (Пол Валери, Предговор за Свеске Леонарда да Винчија)