У уторак 16. децембра, у Клубу – књижари – галерији
Гласник, представљено је неколико новијих
Гласникових преводних издања, међу којима су:
Тај моћни вајар време Маргарет Јурсенар
, Запожарени Дамаск Зекерије Тамира,
100 великих Руса Константина Владиславовича Рижова и
Златни скиптар и друге приче – Палестинске народне приче које је приредио и превео Српко Лештарић.
Реч је о преводима са француског, арапског и руског језика, о којима су том приликом говорили њихови уредници: Гордана Милосављевић Стојановић и Петар В. Арбутина, као и писац и преводилац Српко Лештарић.
Гордана Милосављевић Стојановић, уредница збирке есеја чувене француске књижевнице Маргарет Јурсенар, најпре је нагласила да о изузетности биографији ове ауторке не треба посебно говорити, те да је рад на овој књизи за њу било велико уживање.
„Ови есеји су прилика да се завири у интимни свет Маргарет Јурсенар, да се открије њена душа и свет у коме је живела и стварала, а то је уједно и специфичност и посебна вредност књиге“, истакла је она.
Посебно се осврнула на језик и стил ове ауторке који су, како је оценила, резултат огромног талента, али и истраживачког рада, што је истовремено и кључ за разумевање тога како један писац успева да се издвоји од осталих. Ови текстови су, додала је она, парабола живота и стварања испуњених жељом да се бивствовању подари трајна вредност и значење.
Говорећи о књизи Запожарени Дамаск, Лештарић се посебно осврнуо на биографију њеног аутора Зекерије Тамира, једног од најпознатијих сиријских писаца који од 1981. живи у Енглеској.
„Велики део његовог опуса носи обележја модерне арабистике, његов језик и стил су језгровити, а причу води стилски и технички беспрекорно“, приметио је Лештарић напоменувши да је реч о писцу који поседује оштру перцепцију, посебно кад је у питању насиље власти.
Образлажући значај збирке народних палестинских прича – књигу Златни скиптар и друге приче, Лештарић је нагласио да је то изузетно важна књига за цео арапски свет, а посебно за Палестинце јер приче потичу из разних крајева Палестине.
„Двојица врхунских фолклориста су ове приче сакупили у разним крајевима Палестине и на папир их пренели верно, онако како су казиване, па је реч о аутентичној палестинској култури", казао је Лештарић. Затим је објаснио да је од две стотине тако забележених прича настао избор од 45 најуспелијих.
Представљајући књигу 100 великих Руса, Арбутина је констатовао да је њеном аутору идеја водиља за писање била врло једноставна, а то је да духовно јединство сваке нације почива на њеном историјском памћењу, па зато, да би тог јединства било, прошлост мора да се прихвата цела, тако да се ништа из ње не брише, ништа не одбацује и ништа јој се не додаје.
„За српске читаоце који углавном познају руске писце, политичаре, владаре и уметнике, ово дело ће бити веома занимљиво, јер су у књизи заступљене оне личности које су били превратници у културолошком смислу и које су по много чему утврдиле руску нацију“, истакао је он.
Као пример Арбутина је навео највећег руског издавача пре Револуције – Ивана Ситина, коме Руси могу да захвале да су највећи њихови класици постали доступни најширим друштвеним слојевима, јер је одлучио да штампа јефтина издања у огромним тиражима која су путујући торбари разнели широм ове огромне земље.