Налазите се | Представљена књига ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ НАРОДА

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 11. октобра, представљена је књига Трагедија једног народа Момчила Ђорговића, чије прво издање је распродато за кратко време.

О књизи су, осим аутора, говорили проф. др Латинка Перовић, проф. др Ђуро Шушњић, и проф. др Гојко Тешић, уредник издања.

Латинка Перовић је, између осталог, оценила да Ђорговић допушта себи само једну страст - страст разумевања, да књигу краси доследно остварен поглед на целину нововековне Србије и да њен аутор српско друштво посматра у контексту све сложенијег света.

„У књизи се осећа ауторова горчина и љутња што историјска истина споро сазрева, што још увек постоје две истине, неоромантичарска и она која је заснована на критичком мишљењу“, нагласила је она.

Као кључно питање у вези с овом књигом Латинка Перовић истиче: Зашто су бројни неимари српског друштва били предати забораву?

„Какав је ефекат имала та заборавност, односно неразумевање онога што нам се догађа - опасно је бити у сукобу с временом“, рекла је она ишчитавајући један од цитата из књиге.

Ђуро Шушњић основну мисао књиге види у односу између личног сећања и званичног памћења на исти догађај.

„Званично памћење је ствар државних институција, а владајућој елити је увек важно упрошћавање памћења јер га лакше користи за своје интересе и циљеве - овде је пак реч о живој историји, а не мртвим папирима, а оно што је написано у књизи јесте одмор од званичне историје“, рекао је он.

Гојко Тешић је напоменуо да је ова књига лични избор њега као уредника и да ју је читао као својеврсни интелектуални роман, али да је заправо и врста полемичког дијалога.

Момчило Ђорговић је рекао да је књига настала на иницијативу уредника Тешића, који је предложио да серија текстова објављених у листу Данас буде објављена као целина.

„Ово је прича без краја“, истакао је Ђорговић, док је на питање о мотиву локомотиве и тунела на корици књиге рекао да су „у модерној историји све политичке и друштвене револуције називане локомотивом историје, која је означавала брз и снажан, незаустављив прогрес“. „И ми смо неколико пута били укрцани у ту локомотиву историје, али смо уместо у напредак, завршавали у тунелу“, закључио је аутор.