У уторак, 28. новембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига КОМЕНТАР УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, Дарка Симовића и Слободана Орловића. Осим аутора, о књизи су говорили проф. др Драгољуб Поповић, проф. др Тијана Шурлан и мр Дарко Тадић.

„Подухват у који су се упустила двојица аутора, професори Дарко Симовић и Слободан Орловић, по много чему је пионирски у нашој стручној књижевности“, рекао је у уводном делу проф. др Драгољуб Поповић. Он истиче да су аутори одлучили да Устав коментаришу с ослонцем на судску праксу, пре свега Уставног суда, коју су темељно проучили и пажљиво рашчланили где год је то било потребно. Клонили су се тога да пишу „уставни хвалоспев“ и на местима на којима су сматрали да сам текст Устава заслужује критику нису се устезали да је саопште читаоцу, а исти однос су показали и према пракси Уставног суда, приметио је професор. „Обе димензије ауторске критике засноване су на јасно предоченим аргументима, па ће сваки читалац бити ваљано обавештен о ономе што писци мисле о појединој уставној норми или установи коју су узели у разматрање“, закључио је проф. др Драгољуб Поповић. Он додаје да је књига пре свега намењена правницима – практичарима, али и онима који се уставним правом баве с теоријског становишта, а посебно наглашава да је Коментар писан ученим и приступачним стилом, који ће се допасти читаоцу.
Проф. др Тијана Шурлан похвалила је дело оваквог обима и опсега и приметила да су аутори правној јавности подарили ризницу знања, информација и зрелог размишљања. „Коментар Устава Републике Србије је ретко успешна комбинација научне педантности и практичне употребљивости. Написан софистицираним интелектуалним стилом, клонећи се правничко-бирократског изражавања, са јасно израженим критикама и отвореним питањима“, истакла је она. „Коментар Устава постаће неизоставно дело свима који желе да заокруже и обогате своје знање о Уставу и правном систему Републике Србије. Заиста су успели да не остану само на нивоу теоријског уопштавања, теоријског сагледавања Устава, устројства државе, уставних начела него да нам понуде, као читаоцима далеко дубљи увид у то како живе уставне одредбе“, нагласила је Тијана Шурлан.
Мр Дарко Тадић приметио је да практичари воле коментаре закона зато што они сублимирају судску праксу на једном месту. „Мислим да ће овај коментар бити од значаја практичарима да им сва судска пракса, како одлуке Уставног суда, одлуке Европског суда за људска права, тако чак и одлуке апелационих судова буду прегледније, лакше, доступније и све то служи уједначавању судске праксе“, објаснио је Тадић. Он се осврнуо на део око организације судова и тужилаштва због донетих уставних измена. „Мислим да је дата јако целовита и детаљна анализа и приказ након доношења тих уставних измена и посебно бих нагласио јако добре коментаре одредби о јавнотужилачкој организацији, која је претрпела најзначајније измене“, закључио је Тадић.
Дарко Симовић указао је на изазове с којима су се суочили као аутори. „Први изазов је подразумевао број аутора, јер нисмо били тако куражни да започнемо писање Коментара искључиво проф. Орловић и ја, већ је идеја била да укључимо велики број аутора. Други изазов је то што нисмо имали модел за угледање. Писањем овог Коментара имали смо одговорност да поставимо стандарде када је реч о коментарисању Устава. Следећи изазов подразумевао је до које мере да захватимо уставну материју. С једне стране, избор је могао бити да само коментаришемо уставне норме, али то би био површан приступ, тако да смо неминовно задирали и у законску материју и, наравно, освртали смо се и на праксу Уставног суда и на праксу Европског суда за људска права. Последњи изазов који је био пред нама је да ли да будемо искључиво дескриптивни приликом писања или да имамо и једну критичку ноту када говоримо о уставним одредбама и уопште о пракси Уставног суда Србије. Неминовно је било да задржимо критичку ноту“, објаснио је аутор „Овај подухват може да има смисла једино ако заживи и ако заиста буде користан правницима практичарима, а да ли смо успели у томе, време ће показати“, закључио је Симовић.
Професор Орловић одговара на питање зашто су се усудили и остали у намери да напишу овај коментар. „Ми се бавимо Уставом и он је из теоријског угла сагледан на факултетима, често са хвалом уместо критике, али нама је добро познато значење и важност тог појма. Устав не значи ништа друго до слобода, песнички ’бисер’ слободе, а слободу је тешко дефинисати, из чега она све извире и у шта увире. Ако је Устав слобода, онда је тешко целовито, надахнуто, исправно, ваљано коментарисати тај Устав, односно слободу. То је та тежина која нас је носила током пет година писања“, објаснио је он. Професор истиче да је Устав због своје апстрактности тешко мерити и детаљно хируршки сецирати. „Пошто је Устав један правни габарит на врху правног система, то не значи да не може бити критикован, али мора бити целовито обрађен и приближен обичном човеку који добија одређену пресуду, као и правнику практичару, адвокату, судији или тужиоцу који примењује Устав, односно законске норме наслоњене на Устав. На тај начин постоји једна тензија око тога да ли ће пракса прихватити овај текст“, закључио је Орловић.