У књижари „Геца Кон“, у уторак, 28. марта, представљена је књига БОРБА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ. Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944, аутора Милана Терзића.
На представљању књиге говорили су проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ, уредница Гордана Милосављевић Стојановић и аутор.
„Књига Борба за информације у самом наслову скреће пажњу на значај информација, које у миру, а посебно током рата, креирају друштвене и политичке токове, како данас, тако и у прошлости“, рекла је на почетку промоције уредница Гордана Милосављевић Стојановић. Поднаслов монографије Милана Терзића Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944 ближе нас упознаје са садржајем монографије, која је плод дугогодишњег истраживања обимне архивске грађе, истакла је она. Уредница је напоменула да је пажљивом и посвећеном систематизацијом и анализом комуникације између владе у избеглиштву и војске на терену аутор пружио увид у оригинална документа која откривају утицај британске владе на ток догађаја у Југославији током Другог светског рата. „Књига нуди утемељене изворе који сведоче о томе да су главни светски токови креирали догађаје у Србији, а да су велике силе пласирале информације како би оствариле властити интерес. То сазнајемо директно из докумената, који, сабрани у овој изузетној монографији, постављају чврст темељ будућих истраживања, а широј читалачкој публици нуде да са извора сазна чињенице и тумачи их без посредника“, закључује уредница.

„Колега Терзић је изнова отворио једно истраживачко историографско питање, које је давно уочено, а тицало се изричите намере Велике Британије да контролише комуникације између емигрантске владе Краљевине Југославије и Равногорског покрета, односно покрета Драгољуба Михајловића, који је од почетка 1942. године обављао и дужност министра Војске“, рекла је професорка Радојевић. Она нам открива да је један од разлога зашто то до сада није проучено потреба да се прегледају десетине хиљада докумената и огромна количина архивске грађе. „Када будете читали књигу, бићете затечени изузетно богатим научним апаратом, јер је Милан године посветио ишчитавању докумената, па је тек онда формулисао своје закључке, уткавши у тај рад све оно што је научио и у чему је сазревао као историчар“, истакла је она. „Данас у српској историографији имамо мало тако документованих књига као што је ова“, закључила је професорка Радовић.

Да бисмо схватили то време, морамо се вратити у време без мобилних телефона и мрежа, када се за информације које су касниле по месец дана сматрало да су свеже, рекао је аутор Милан Терзић. „То су информације које говоре о нама, о нашим менталитетима, нашим наравима и навикама“, примећује он. Тема књиге фокусирана је на анализу радио-веза и депеша у контексту сложених међународних околности, а грађа је омогућила да прецизно реконструишемо радио-везе и депеше, стављајући их у шири контекст односа југословенске владе у изгнанству и британских војних и политичких институција, као и односа генерала Михаиловића са вођама савезничких, пре свих британских мисија у Југославији, казао је аутор. „Сада можемо хладне главе у име историјске истине да покушамо да све то ситуирамо, да бисмо видели ко смо, где смо и куда да идемо“, оценио је Терзић.

Књига Борба за информације. Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944. драгоцен је зборник докумената које је аутор сакупио и хронолошки објединио пружајући читаоцу увид у проток информација, њихов значај и утицај на политичку и војну ситуацију у Југославији током Другог светског рата. Црвена нит ове књиге јесу радио-везе и депеше између Југословенске владе и Драже Михаиловића током рата, под британском контролом и мимо ње. Аутор Милан Терзић истражио је и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије која се односи на југословенско-британске преписке о радио-везама и депешама. Расветљавање ове важне комуникације омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања надопуњава се југословенски ратни мозаик. У књизи се налазе до сада необјављене фотографије из Легата Руска Матулића који се чува у Архиву Југославије. Ово издање заједнички су објавили Службени гласник и Државни архив Србије.