У Клубу – књижари – галерији Гласник, у понедељак 10. јула, представљена је књига која обједињује драму Пуњене тиквице Сање Домазет и филмски сценарио Пуњене тиквице са Лењиновим мозгом Слободана Шијана и Сање Домазет.
Осим аутора, на представљању књиге говорила је и уредница овог издања Гордана Милосављевић Стојановић.
Пре тачно 21 године драма Пуњене тиквице премијерно је изведена у ЈДП-у, на чијем челу је тада био Јован Ћирилов. Критика и публика су веома лепо примили ову драму иако је њена ауторка у то време била сасвим непозната као писац. Према мотивима ове драме, Слободан Шијан и Сања Домазет су потом написали филмски сценарио Пуњене тиквице са Лењиновим мозгом, који је такође био запажен, али филм никад није снимљен. Ова књига стога обједињује оригиналне текстове драме и сценарија, уз документарно сведочење Шијана о судбини филма који никада није снимљен иако је прошао многе конкурсе на којима је уместо новца за реализацију добијао похвале.
Гордана Милосављевић Стојановић је нагласила да је заправо реч о књизи дуге историје, која је истовремено и изузетно духовита драма и одличан сценарио.
„Њена специфичност је у томе што се чита с обе стране и има два увода, који су писали први, односно други аутор, а посебно је значајна због тога што говори о томе шта се дешавало код нас у свету културе у последњих двадесетак година“, напоменула је уредница издања констатујући да ће сви који прочитају ову књигу разумети жал за тим што филм по овом сценарију никад није снимљен.
Сања Домазет је рекла да је ова књига „на ивици да представља својеврсни књижевни експеримент“, али да је она свакако нешто иза чега она као аутор у потпуности стоји.
„И сада не бих имала ништа да додам овом сценарију који, очигледно, не престаје да буде актуелан ни више од две деценије након његовог настанка“, истакла је она оценивши такође и то да је заправо реч и о црној комедији, а да свет воли да се смеје у тешким временима која никако да нас мимоиђу.
Према речима Слободана Шијана, не дешава се често да сценарији буду објављени, а ако се по њима не сними филм, стиче се утисак да тај аутор није ништа ни радио, па ова књига стога представља и један леп културни догађај.
„Она је и документ о једном филму какав је могао да постоји у овој кинематографији - хроници једне нереализоване филмске комедије, која би и данас могла да се снима“, закључио је он.