У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 13. октобра, представљена је књига ПЕРТЛЕ Божидара Мандића.
О књизи су, осим аутора, говорили Љубивоје Ршумовић и Петар В. Арбутина, а глумица Драгана Јовановић читала је одломке из романа.
Ршумовић се на почетку нашалио да његов први утисак после читања романа јесте да би могао да се назове „развојни пут Боже Шнајдера који шије своју биографију“.
„Мој закључак је да сам ово доживео као постмодернистичку поему у прози“, рекао је Ршумовић.
Арбутина је признао да се након првог читања ове књиге запитао како је она уопште могућа.
„Читање је нека врста искуства, врста навике на оно што вам продукција или ваш индивидуални избор нуди, а ми смо се одвикли од те врсте ангажмана – ангажмана човека који мисли и који се враћа у детињство не да би поправио свој живот и учинио га смисленијим, да би своју позицију учинио бољом, већ из дубоке унутрашње потребе да осветли све оно што му није увек пријатно да каже“, оценио је он констатујући да књига због тога и почиње речима да роман треба писати онда када сте спремни својим пријатељима да кажете нешто лоше.
„Ми смо изгубили у књижевности нешто што се зове искреност и непосредност зато што нас је постмодерна научила да је проза и књижевност конструкција, а Божа Мандић прави једну емотивну, етичку и несвакидашњу парадигму времена које смо ми пребрзо и олако заборавили“, истакао је уредник Арбутина додавши да је ова књига и сведочанство о уметницима који су страдали за своја дела.
Мандић је признао да је овај роман нека врста исповести оног што је проживео, али и својеврсна ревалоризација оног што је чинио протеклих година и допринос чињеници да се може живети другачије и бити етичан стваралац.
„Искреност је важан елемент мог живота и стваралаштва, као и храброст и једноставност – то је свето тројство ризика“, закључио је он.
Роман Пертле је прича о новосадском детињству и младости браће Мирослава (познати уметник концептуалиста) и Божидара Мандића (уметник, писац, новинар...). Написан у исповедном и ауторефлексивном тону млађег брата, са цитатима сећања и деловима биографија новосадских авангардних уметника, роман представља јединствено сведочанство о авангарди, освајању слободе, наличју политичког „либерализма“ краја шездесетих година прошлог века, о „деликту мишљења“, судским процесима и затворским казнама за непоћудне и слободне духове. Истовремено, ово је и јединствен водич кроз модерну уметност у Новом Саду тих година – млади, сада већ потврђени уметници Слободан Тишма, Владимир Копицл, Желимир Жилник... само су неки од ликова ове књиге у којој су описане још многе аутентичне и живописне судбине и (ауто)биографске приче.